Уводник
Слободан Костић
Нема и јаре и паре
Последњих дана развила се веома жива полемика, истина на страницама штампе, између потпредседника владе и министра за економију и регионални развој, Млађана Динкића и сталног представника Међународног монетарног фонда, Богдана Лисоволика. Повод?
Динкић заступа, теоријски, сасвим исправну идеју – повећајмо потрошњу не би ли покренули производњу. То су, коначно, листом урадиле готово све велике развијене земље – од Америке, преко Немачке до Јапана. С „малом” разликом што све те земље имају веома развијену индустрију и огроман извоз, а ми увоз. И Динкић је у складу са својим наумом, али и овлашћењима која има, покренуо нешто што би могло личити на убризгавање новца у привреду и јачање посрнулог стандарда грађана. Најпре субвенционисаним кредитима, а потом и конкретном исплатом од пет хиљадарки сваком државном раднику с платом мањом од 50.000 динара.
По Динкићу, судећи по последњим изјавама, то ни изблиза није довољно. Ваља се, каже, у предстојећим сусретима са ММФ, крајем августа, изборити за укидање свих рестрикција у повећавању плата и пензија. Србија, по Динкићу, не може издржати са оволиким платама и пензијама јесен и зиму.
Лисоволик, опрезним саветничким маниром, признаје ту опору чињеницу, додајући да он нема ништа против да се најугроженијима помогне неком врстом социјалне помоћи, али ништа више од тога – плате и пензије бар до априла идуће године морају бити на леду. Актуелни аранжман са ММФ, из многих других разлога, а понајмање због пара, не може се доводити у питање, јер иза Србије нема ко други да стане. Остаје, дакле, да у предстојећим сусретима Динкић убеди мисију из Вашингтона у исправност своје идеје.
Многи отворено сумњају у такав исход, не због Динкићеве рђаве преговарачке способности или непопустљивог става људи из ММФ, већ само због једне једине и економски тврдоглаве чињенице – Србија нема пара за повећање плата и пензија. Наш буџет већ је у дефициту од око пола милијарде евра. Зајмимо се на све стране и код домаћих и иностраних поверилаца. Све је мање оних који су спремни да нам дају кредит, али и купаца наших државних, дугорочних хартија од вредности.
Лисоволик упозорава да је Србији потребан развој већим домаћим и иностраним инвестицијама, растом запошљавања, повећавањем извоза, штедњом на свим нивоима, па тек након тога, када се створи нова вредност и постигне прираст националног колача, размишља о његовој расподели, па и платама и пензија.
Али, о свему овом, упозорава Лисоволик, одлуку треба да донесе влада у којој је и сам министар Динкић члан.
Одлука, каква год била, мора бити наша. ММФ, односно Лисоволик као саветник, то не може нити хоће да учини.
А јаре и паре не могу у исти час. Избор је само наш.
Последњи коментари
Iako je gospodin Lisovolik potpuno u pravu, ipak me sve to podseca na predstavu za narod. MMF je glavni svetski zelenas, cilj mu je jasan ali svima ostalima su i posledice jasne. Zbog toga, oni upozoravaju zemlje da nije pametno zaduzivati se po svaku cenu, ali u isto vreme, imaju svoje dinkice da taj zajam traze i na kraju kao nalaze kompromis, po sistemu ajd bas kad ste navalili. Uostalom, tako je bilo do sada, zasto nece biti i sutra. Drugo, Dinkic solira u Vladi koja je sklepana i sigurno se svi na slazu sa njim a posebno ministarka finansija. Ali, Dinkica interesuje samo opstanak u vlastii i to po svaku cenu, zato on obecava vece plate i penzije, organizuje regione, sabira gomilu malih partija i zatire trag omrazenom G +. I sad, svi mi to vidimo a on senluci li senluci. Da li je u ovom providnom slucaju problem Dinkic ili Vlada? Svaki dan ovakve vlasti je jedan korak u nazad.
G-din Lisovolik je prihvatio, kao potrebno, da se pomogne NAJUGROZENIJIMA, nekom vrstom socijalne pomoci. Neka g-din Dinkic objasni, kako su to oni, koji imaju, sigurnu, drzavnu sluzbu, sa kojom ce docekati i solidnu penziju, sa platom do 50.000 din. (prosecna plata u Srbiji je oko 33.000 din,. a plata u privatnom sektoru je oko 26.000 din,), socijalno ugrozeniji od onih koji su, sa preko pedeset godina zivota i posle tridesetak godina rada, uglavnom u privredi, otpusteni kao visak, koji se, vec nekoliko godina nalaze na evidenciji nezaposlenih, bez ikakve naknade za nezaposlenost, koje niko nece da zaposli, a penziju ce, izgleda, tesko docekati. Valjda je svima jasno da ovde nije rec o pomoci socijalno najugrozenijima,nego o poklonu privrzenicima partija na vlasti, koji, uglavnom, i sacinjavaju zaposlene u drzavnoj sluzbi. Posle onih 5.000 din., jos jedan poklon. A sta ce biti sa pomenutima, koji su zaista ugrozeni, Nista, oni nisu nicija, pa ni Dinkiceva briga. SRAM VAS BILO!!!
Tako je Kole, ne može i jedno i drugo. Voleo bih da mi neko od Politikinih analitičara malo pojasni razliku između situacija kada je Sloba potrošio pare iz penzijskog fonda i sadašnje situacije gde je skoro ugašena srpska privreda pa isto nema para za penzije pa mora iz budžeta ?