Uvodnik
Toma Todorović
Niš i budućnost
Između nade i strepnje, između očekivanja da će biti bolje i surove realnosti – ovako se u najkraćem može opisati život u Nišu i život Nišlija na početku jeseni 2008.godine. Nekada je grad na Nišavi bio jedan od razvijenijih u svakom pogledu na ovim prostorima – i bivšim jugoslovenskim, i srpskim: s gigantima u privredi, visokorazvijenim bankarsko-finansijskim sistemom, sa izuzetnim akcijama i manifestacijama u kulturi, razvijenim univerzitetom i obrazovanjem, sportom...
Danas, međutim, Niš predstavlja sve drugo osim razvijenog centra i „zamajca” razvoja južne Srbije. Kriza je učinila svoje, posledice se vide i osećaju na svakom koraku. Sablasno deluju nekadašnji privredni giganti koji su bila dika i ponos, ne samo niške, već i privrede cele Srbije, oni što su zapošljavali i po nekoliko desetina hiljada radnika. Ostala su samo „velika imena” iz prošlosti. Poneki, ali činjenica je manji i simbolični, deo velikih sistema i danas funkcioniše, ali premalo je to za područje koje je važilo za izuzetno jaku privrednu regiju.Veliki deo je promenio vlasništvo, neki su izmenili i delatnost, a mnogi više i ne postoje...
Imao je Niš, i to se mora reći, nešto što je bilo jedinstveno na ovim balkanskim prostorima – među prvima u ovom delu Evrope fabriku televizora i prvu fabriku za proizvodnju kolor-katodnih cevi, kao i fabriku radio-akustike (proizvodio je čak i delove za najpoznatije svetsko ime u oblasti izrade pojačala, za američki „Maršal”), fabriku profesionalne elektronike u kojoj su stručnjaci konstruisali prvi srpski strujomer... Imao je Niš i jedinstvenu fabriku rendgen aparata, čiji su proizvodi u koprodukciji sa „Simensom” i dan-danas neprevaziđeni, traženi i priznati svuda u svetu.
U niškim privrednim kolektivima postojao je pravi „trust mozgova” – u njima je stvaralo više od pet hiljada vrhunskih stručnjaka – doktora nauka i magistara, profesora univerziteta, inženjera elektronike, elektrotehnike i mašinstva, stručnjaka ekonomske, pravne i organizacionih nauka, inovatora i konstruktora, ali i na hiljade spretnih i veštih ruku majstora... Nikada se neće zaboraviti da su i Japanci pre trideset i više godina dolazili da uče u Nišu!?!
Kako Niš vratiti na stare pozicije i kako ispraviti brojne greške iz prošlosti? Na koji način sa 70.mesta među opštinama u Srbiji opet stići među (naj)razvijenije?
Pre nekoliko dana održan je u Nišu veliki skup pod nazivom „Niški investicioni forum”. Okupili se eventualni investitori, došli potpredsednici aktuelne srpske vlade, održani bilateralni razgovori sa predstavnicima grada... Zaključak je jedinstven: Nišu se mora i treba pomoći. I zarad zaostale privrede i drugih oblasti života, i zbog pada standarda građana, ali i zbog toga što mora da bude pravi i razvijeni centar, onaj u ovom tekstu već pomenuti „zamajac” celog dela južne Srbije.
Otuda i velika nada u Nišu i na jugu Srbije, a sa njom i očekivanja da će biti bolje. Ali ima i strepnje da se ponovo neće iskoristiti prava prilika za izlazak iz krize, da potencijali i mogućnosti ostanu neiskorišćeni.
Poslednji komentari
Rekao bih da je autor kao pravoverni nislija,pomalo ponesen emocijama, sto je sasvim legitimno,bar jednim delom ipak predimenzionirao ekonomski znacaj grada Nisa u minuloj eri "socijalistickog izobilja" narocito u delu navodno besprekorno razvijenog bankarskog sektora ili onog simpaticnog podatka da su revnosni japanci ubirali znanje na jugu Srbije. Dakle, ne iskljucujem da je bilo pojedinacnih slucajeva ali zasigurno se nije radilo o masovnim pohodima.S druge strane autor je potpuno u pravu kada se zalaze za politiku regionalnog razvoja sto je prvi preduslov za celokupni privredni preporod jedne posrnule ekonomije kakva je srpska ali se bojim da ce uz ovakvu gotovo fundamentalisticku trzisnu politiku te podilazenje uvoznickom lobiju jos mnogo mnogo vode proteci Nisavom dok ga se neko dobronameran i drugaciji u okeanu ignoranata(izmedju ostalih bas onih koje je autor naveo kao ucesnike odrzanog investicionog skupa!?)ne seti i u njemu ne prepozna reference koje ga kandiduju za regionalnog lidera sto mu kao najvecem i infrastrukturalno najuredjenijem gradu juga nesumnjivo pripada .Sve najbolje Nisu i njegovim grdjanima uz poruku da ne gube nadu i vreme cekajuci sobom opsednute demokratore da umilostive njihove nasusne zivotne potrebe.
"...Japanci dolazi da uče u Niš..." ? Možda, ako su učili kako se pravi burek i pljeskavice.
Ma kako neverovatno zvucalo to nekima iz danas razvijene Indjije i Novog Sada, da, Japanci su dolazili u Nis i provodili semestar u EI-u (i igrali go u banovini). Ja ih se secam kao klinac, jer su radili sa mojim tecom, koji je bio u EI razvoju. Profesor geografije u srednjoj skoli nam je 1988 rekao da je Nis rangiran kao 4-ti industrijski centar u Jugoslaviji, iza Zagreba, Beograda i Ljubljane. Mozda je bio lokal patriota (iako je bio star profesor i mislim da nije bio daleko), ali industrija je bila izizetno jaka i izvozno orijentisana, sto je i dovelo do toga da je grad umro u roku od 6 meseci posle uvodjenja sankcija. U isto vreme su Fidelinke, Pioniri i ostali prehrambeni patuljci postali giganti nase industrije - sto je zatim propraceno investicijama koje su iskljucino isle na sever, pa smo sada na 67-om mestu u Srbiji (veliki pad, slozicete se).
I komentar ne nake komentare. Izjave o pljeskavicama i cevapima (koje inace prave Leskovcani, a ne Nislije) me je podestio na reakcije ucackanih beogradskih i novosadistickih posetilaca Zelkon konferencije u Nisu 2006-e, gde sam drzao govor po pozivu. Nemogucnost da skriju iznenadjenje da sam iz Nisa me je uvredila (jer zaboga, kako neko iz Nisa moze da zavrsi skole i bude profesor na velikoj americkoj skoli - pa vi Nislije jedva nabodete padez). Mnogo sam uljudniju i normalniju reakciju dobio od ucesnika iz Hrvatske, nego od rodjenih Srba iz Srbije. Nadam se da ce cika Toma i moj drug Sima nesto da promene (ili se i mi odcepljujemo)!!!