Savet ministara Evropske unije, koji je juče zasedao u Luksemburgu, uputio je pregršt poruka ohrabrenja državama zapadnog Balkana podržavajući njihove evrointegracije. Još u šoku od debakla Lisabonskog ugovora na referendumu u Republici Irskoj, evropski ministri uveravaju balkansku javnost da je situacija pod kontrolom i da neće biti promene politike proširivanja EU. Njima je, razumljivo, prekjuče bilo lakše da govore o višegodišnjoj perspektivi Balkana nego da odgovaraju na pitanja o sutrašnjici „Lisabona”.

U sumornom raspoloženju prekjučerašnjeg zasedanja potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom. Hrvatska i Turska otvaraju nova poglavlja pregovora o članstvu.

Međutim, iako po inerciji, Brisel ispunjava planirani program, kriza u koju su zapale institucije EU posle irskog odbijanja Sporazuma još nije saglediva. S nestrpljenjem se očekuje današnja sednica Gornjeg doma britanskog Parlamenta, koja će svakako odrediti atmosferu na Evropskom samitu koji počinje dan kasnije. Ukoliko britanski Dom lordova izglasa ratifikaciju, biće to veliko ohrabrenje i prvi nagoveštaj povoljnijeg scenarija za briselsku administraciju, jer će u suprotnom kriza biti produbljena. Češka je takođe najavila neizvesnu parlamentarnu raspravu o ratifikaciji. Predsednik Evropskog parlamenta poručio je prekjuče iz Strazbura da ne vidi mogućnost proširenja Unije na zapadni Balkan pod ovakvim okolnostima.

Čitava neizvesnost koja vlada u Briselu prenela se grozničavo i u hrvatsku javnost koja pita šta će biti sa njihovim prijemom krajem tekuće decenije. Predsednik Hrvatske Mesić zamerio je Ircima da su iskazali nezahvalnost prema EU.

Jasno je da se Evropska unija našla na velikom iskušenju u veoma nezgodnom trenutku. Pred njom je uspostavljanje Euleksa na Kosovu, potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu sa Rusijom, kao i umirivanje sve nezadovoljnijih građana koji protestuju zbog skupoće.

Odbijanje ratifikacije Sporazuma u Velikoj Britaniji značilo bi faktičku podelu Evropske unije. Kakve mogu biti političke posledice takve podele niko u Briselu još ne može da predvidi. Odobravanje ratifikacije na Ostrvu verovatno bi odvelo Uniju do povoljnog rešenja na nivou 26 članica i očekivanih unutrašnjih reformi, dok bi za Irce bio pronađen alternativni model učešća u zajedničkoj politici Unije.

I pored najbolje volje briselske administracije prema proširenju Unije na Balkan, oni trenutno nisu u poziciji da bi mogli davati čvrste garancije, jer previše toga ne zavisi više samo od njih. To naravno nije razlog da nas još jednom ne ohrabre u ispunjavanju uslova za kandidaturu za članstvo u EU.