Дати оставку на неко функционерско место у Србији – права је реткост. Због тога су многи били изненађени када је професор др Драгана Јовановић прекјуче одлучила да се повуче са функције секретара за здравство града Београда. Да ли је то учинила због тога што је „испунила циљ” јер су приведени они за које је тврдила да нису радили по закону или зато што јој није омогућено да добије већу контролу над здравственим установама, као што је тражила од градоначелника, или из личних разлога да би се припремила за неку нову функцију, још није сасвим јасно. Али чињеница је да је прва иступила са ставом да нешто не штима у београдском здравству. И да нико није недодирљив.

Реално гледано, не чује се баш тако често да је неко од директора јавних предузећа, политичара, челника великих компанија одлучио да оде са функције, чак иако је утврђено да су начинили велике пропусте у раду или, пак, ако је доказано да су одговорни за погрешене потезе на уштрб установе коју воде. Чини се да код нас некако све пролази некажњено, да се увек налазе изговори за пропусте, да ниједна особа себе не сматра кривом за грешке... Исто важи и за високу политику, скоро да нема политичара из власти Србије деведесетих који би признао грешке из времена ратова и санкција, а камоли да је тада поднео оставку.

И у свој тој „магли” оних који се чврсто држе фотеље по сваку цену, да случајно „не испусте” положај, у последње време се једино издваја име др Јовановић која је својевољно одлучила да оде са функције. Та одлука на неки начин даје печат њеном посебном стилу који је имала на здравственој сцени, али и начину на који је започела руковођење здравственим сектором Београда – сазивањем конференције за новинаре на којој је оптужила директоре пет здравствених установа за малверзације у пословању. Многи су јој замерали на начину на који је одлучила да почне са чистком и прозивкама по медијима без јасних доказа, али је она напомињала да ће дати оставку уколико се не ухапсе они за које је пронашла неправилности у раду. Касније је говорила да ће се повући са функције ако се не промени Закон о здравственој заштити, тачније ако се градским властима не допусти да могу да реагују на жалбе пацијената, да дају мишљење о ранг-листи најбољих медицинских кућа... Време ће показати да ли ће тврдње др Јовановић бити верификоване и пред судом, али чињеница је да је она једини доктор који је ушао у сукоб са својом струком, са онима које дотад нико ни за шта није прозивао. Многи сматрају да је отишла онда када је, вероватно, схватила да не вреди ићи у борбу против ветрењача, отварати поново Пандорину кутију у овој области. Ко зна шта би још „испливало”.