Ljudski faktor? Možda. Sme li, međutim, jedna ozbiljna kompanija sebi da dozvoli takvu blamažu da joj kopilot vozi avion s dozvolom kojoj je istekao rok i da se zbog toga putnici osam sati maltretiraju na aerodromu. Kad je „Jat” u pitanju, sve je moguće.

Najnoviji slučaj iz Soluna nije samo blamaža-aljkavost-šteta nego dokaz više o paralelnom svetu u kome mesecima živi srpski nacionalni avioprevoznik. „Jat” je, moglo bi se reći, čudo neviđeno, državna firma za koju se ne zna „da l’ je riba il’ devojka”, odnosno „da li je na nebu il’ na zemlji”.

Očigledno, kad je „Jat” u pitanju izgleda – sve je moguće. Moguće je, na primer, da generalni direktor potpisuje u Londonu pismo o namerama da od „Erbasa” kupi osam aviona naručenih pre dvanaest godina i tom prilikom se pohvali kako je njegov cilj da „u okviru naše razvojne strategije, modernizacijom flote najefikasnijim avionima na tržištu, postanemo vodeća aviokompanija u jugoistočnoj Evropi”. Nije to jedino čudo. Ova firma ne kupuje samo nove avione, nego i nove stjuardese, pa još za to plaća i reklamu „novo lice ’Jata’”. I ne samo to, svaki dan „pi-ar” službenica u plaćenim terminima izveštava građanstvo (potencijalne putnike) o prirodnim lepotama gradova u koje „Jat” tog dana leti. Potom, da potencijalni putnici imaju i besplatno zdravstveno osiguranje u inostranstvu. Ni to nije sve, hoće da nas besplatno vozi na aerodrom samo da letimo avionima „Jata”.

Stanimo malo. Zar se sve to ne događa pošto je vlada već zaključila da je „Jat” za staro gvožđe? Zar nije rekla da će ga oterati u stečaj? I da će na ruševinama te firme napraviti novo preduzeće za aviosaobraćaj sa nekim strateškim partnerom? Baš sve je tako urađeno 16. aprila na telefonskoj sednici vlade posle koje je državni sekretar za vazdušni saobraćaj u Ministarstvu za infrastrukturu Miodrag Miljković objasnio da je odluka doneta pošto su „Radna grupa za konsolidaciju ’Jata’ i menadžment kompanije konstatovali da ona nije u stanju da posluje profitabilno”.

Time je vlada „poslala poruku” finansijerima da ni pod kojim uslovima ne finansiraju „razvojne” ambicije menadžmenta kompanije, što je bio signal dvema bankama da zaustave kreditiranje iznajmljivanja aviona. Kako je onda direktor državne firme koju vlada tera u stečaj mogao o bilo čemu da pregovara u Londonu sa „Erbasom”? Pitanje je bez odgovora, jer paralelni svet u kome „Jat” živi omogućio je vlasnik te kompanije, odnosno vlada u kojoj se jedan koalicioni partner zalaže da „Jat” bude „na zemlji”, a drugi koalicioni partner želi da vidi „Jat” „na nebu”.

U međuvremenu razbijena je još jedna zabluda, predstavnici Turske koji su bili u poseti Srbiji nisu imali konkretne predloge za saradnju „Jata” i „Turkiš erlajnsa” – od koje se tako mnogo očekivalo.

„Jat”, po već ustaljenom pravilu, samo gomila gubitke. U prvih šest meseci imao je sedam odsto manje letova nego lane, četiri odsto manje putnika, pet odsto manje robe i šest odsto manje pošte.

Ni marketing u koji firma ulaže „brdo” novca izgleda ne može da ubedi javnost u „novo lice ’Jata’”.