Људски фактор? Можда. Сме ли, међутим, једна озбиљна компанија себи да дозволи такву бламажу да јој копилот вози авион с дозволом којој је истекао рок и да се због тога путници осам сати малтретирају на аеродрому. Кад је „Јат” у питању, све је могуће.

Најновији случај из Солуна није само бламажа-аљкавост-штета него доказ више о паралелном свету у коме месецима живи српски национални авиопревозник. „Јат” је, могло би се рећи, чудо невиђено, државна фирма за коју се не зна „да л’ је риба ил’ девојка”, односно „да ли је на небу ил’ на земљи”.

Очигледно, кад је „Јат” у питању изгледа – све је могуће. Могуће је, на пример, да генерални директор потписује у Лондону писмо о намерама да од „Ербаса” купи осам авиона наручених пре дванаест година и том приликом се похвали како је његов циљ да „у оквиру наше развојне стратегије, модернизацијом флоте најефикаснијим авионима на тржишту, постанемо водећа авиокомпанија у југоисточној Европи”. Није то једино чудо. Ова фирма не купује само нове авионе, него и нове стјуардесе, па још за то плаћа и рекламу „ново лице ’Јата’”. И не само то, сваки дан „пи-ар” службеница у плаћеним терминима извештава грађанство (потенцијалне путнике) о природним лепотама градова у које „Јат” тог дана лети. Потом, да потенцијални путници имају и бесплатно здравствено осигурање у иностранству. Ни то није све, хоће да нас бесплатно вози на аеродром само да летимо авионима „Јата”.

Станимо мало. Зар се све то не догађа пошто је влада већ закључила да је „Јат” за старо гвожђе? Зар није рекла да ће га отерати у стечај? И да ће на рушевинама те фирме направити ново предузеће за авиосаобраћај са неким стратешким партнером? Баш све је тако урађено 16. априла на телефонској седници владе после које је државни секретар за ваздушни саобраћај у Министарству за инфраструктуру Миодраг Миљковић објаснио да је одлука донета пошто су „Радна група за консолидацију ’Јата’ и менаџмент компаније констатовали да она није у стању да послује профитабилно”.

Тиме је влада „послала поруку” финансијерима да ни под којим условима не финансирају „развојне” амбиције менаџмента компаније, што је био сигнал двема банкама да зауставе кредитирање изнајмљивања авиона. Како је онда директор државне фирме коју влада тера у стечај могао о било чему да преговара у Лондону са „Ербасом”? Питање је без одговора, јер паралелни свет у коме „Јат” живи омогућио је власник те компаније, односно влада у којој се један коалициони партнер залаже да „Јат” буде „на земљи”, а други коалициони партнер жели да види „Јат” „на небу”.

У међувремену разбијена је још једна заблуда, представници Турске који су били у посети Србији нису имали конкретне предлоге за сарадњу „Јата” и „Туркиш ерлајнса” – од које се тако много очекивало.

„Јат”, по већ устаљеном правилу, само гомила губитке. У првих шест месеци имао је седам одсто мање летова него лане, четири одсто мање путника, пет одсто мање робе и шест одсто мање поште.

Ни маркетинг у који фирма улаже „брдо” новца изгледа не може да убеди јавност у „ново лице ’Јата’”.