Samo akteri tuče (tačnije – prebijanja) znaju tačno šta se onomad desilo u kladionici „Monako” u prestoničkom naselju „Galenika”. Građanstvo je naknadno upoznato: emitovan je video-snimak sa kamera u tom klubu i tu se vidi kako „plavci” šamaraju goste kladionice. Prebijeni su ispričali ispred TV kamera (i pokazali) kakve i kolike modrice imaju. Jednom momku otečeno i poluzatvoreno oko, drugom plava leđa od pendreka, devojka pokazala rasečenu usnu... I svi redom optužuju policajce da su nasrnuli na njih, bez povoda.

S druge strane, od policijskih „struktura” prvo se Sindikat policajaca oglasio. Sve je nazvao medijskom hajkom na policiju, kojoj je time ugrožena bezbednost. „Stvara se negativna slika ukupnog policijskog rada i pruža motivacija pojedinim kriminalcima da provociraju policajce na službenoj dužnosti, da lažno prijavljuju policijske brutalnosti radi izbegavanja kazni, a čuvare reda demotivišu da vrše legitimisanja i racije po ugostiteljskim lokalima...”  

Policajci sindikalci razumljivo staju u odbranu svojih kolega i svog zanata, pa zato valjda pretučene proglašavaju „pojedinim kriminalcima”, a medije „hajkačima”.

I dok se sindikalci u uniformama deklarišu, dotle odgovorni u policiji, po već prepoznatljivom načinu – ćute. Ne oglašava se načelnik beogradske policije, ni direktor policije Srbije. Ne saopštavaju šta su članovi patrole i interventna jedinica napisali u svom izveštaju (koji moraju inače da sačine), da li su pretučeni bili naoružani i da li imaju kriminalna dosijea... I šta je uradila unutrašnja kontrola MUP-a, da li je pregledala celokupan video-snimak iz kladionice. Tu ne valja da se čeka i birokratski odugovlači. Jedino se oglasio ministar policije Ivica Dačić i priznao da se čeka izveštaj komisije o incidentu, ali i dodao da niko policiju ne sme da tuče.

Zakon o policiji je inače veoma precizno opisao policijska ovlašćenja. U njemu nigde ni slova nema da policajac može da primenjuje silu i povređuje bilo koga, osim u samoodbrani, ako je on lično životno ugrožen. Jasno je da, iz onoga šta je narod video na snimku, policajci šutiraju nogama (više puta) i udaraju pendrecima dvojicu momaka koji leže na podu, ne brane se i rukama štite lice i telo od povređivanja.

Ako su mladići iz kladionice bili nepristojni ili na drugi način remetili javni red i mir, policajci ih (to je jasno) legitimišu, a ako pružaju otpor, privedu ih u stanicu policije. Ako je policajaca malo a izgrednika mnogo, policajci se povuku i sačekaju pojačanje...

Komisije još utvrđuju ko je od policajaca na smrt premlatio Ranka Panića 29. jula 2008. godine na demonstracijama u prestonici, pa maloletnika u leskovačkom romskom naselju, mladića u Srpskoj Crnji koji je od batina izgubio sluh...

Dakle, dok se u policiji ne ograde od „mangupa u svojim redovima“, izgledaće da mediji vode hajku protiv „plavaca“. A nije tako. Nego bi se moglo reći da je hajka protiv istine.