Crne hronike devedesetih godina prošlog veka polako se sele u sudske presude. Pravda je spora. Ona stiže 15 ili 10 godina kasnije i daje nadu da će biti rasvetljeni i zločini koji još čame pod velom tajne.

Sud je u posebnom postupku, sedam godina posle presude za atentat na Vuka Draškovića u Budvi po zajedničkoj optužnici za ubistvo Ivana Stambolića, utvrdio kako su načelnici službi Državne bezbednosti pomogli atentatorima.

U slučajevima otmice i ubistva Stambolića, pokušaja ubistva Draškovića i zločina na Ibarskoj magistrali utvrđeni su detalji naredbodavnog lanca u fazi izvršenja zločina, a ostalo je nepoznato kako su izgledali dogovori u samom vrhu piramide zla.

Slobodan Milošević nikada nije bio na optuženičkoj klupi u Beogradu.U optužnici je navedeno da je Milošević tokom 2000. godine „ocenio da mu preti opasnost od pojačane političke aktivnosti Draškovića i Stambolića”. O njegovoj ulozi navodi se još samo ovo: „Milošević stupa u kontakt sa Legijom, a zatim, u nekoliko telefonskih i neposrednih razgovora, od Markovića i Pavkovića traži da Legiji pruže pomoć kroz nezakonitu upotrebu materijalnih i drugih sredstava i kadrovskih potencijala organa na čijem su čelu bili”. Dalje su „kadrovi” sve uradili sami i utvrđeno je kako su oteli i ubili Ivana Stambolića, kako su pucali na Draškovića i kako su izveli smrtni pohod kamiona s peskom na Ibarskoj magistrali, što je takođe bio pokušaj atentata na lidera SPO.

Za ova tri zločina ukupno je, na tri suđenja, izrečeno 489 godina zatvora, što je skoro pet vekova, ali je glavnokomandujući ostao nekažnjen iako se i u obrazloženju presude ističe da su osuđeni organizovali ubistva po nalogu Miloševića. Sud je bio usredsređen na njihovu krivicu, a Miloševićevo ime samo je pomoglo u utvrđivanju činjenica. Jednostavno, on nije bio naš nego haški optuženik.

„Milorad Ulemek Legija je u Beogradu i Kuli kao komandant JSO organizovao kriminalnu grupu u kojoj je svaki član imao svoju ulogu, radi sticanja dobiti i moći i da bi po nalogu Slobodana Miloševića vršili ubistva u okviru ovog zločinačkog udruženja. Po Miloševićevom nalogu je na više sastanaka u Beogradu izdao naređenja da ubiju Vuka Draškovića i Ivana Stambolića”, rečeno je u obrazloženju presude donete pre sedam godina u Specijalnom sudu.

Ulemek je osuđen i na 40 godina zatvora za ubistvo Zorana Đinđića, koje se dogodilo dve i po godine posle petooktobarskih promena, u kojima je imao veliki doprinos. „Zapravo se”, kako je rečeno u obrazloženju presude, „priklonio narodu i novoj vlasti, kako bi mogao da vrši krivična dela i kako ne bi bio izručen Haškom tribunalu”.

Smrt Slobodana Miloševića u Sheveningenu obustavila je sve krivične postupke protiv njega. Time je ostala da važi i pretpostavka nevinosti koja kaže da niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravnosnažnom presudom.