Odluka vlasti da, samo dan uoči konstitutivne sednice Nacionalnog saveta Bošnjaka, promeni pravila o osnivanju tog saveta, nije bila u skladu sa dobrom demokratskom praksom. Čak i kada se nađe neki formalni izgovor za nametanje takve odluke, političke posledice su neizbežne i obavezno loše ne samo po demokratiju, nego i za vlast koja poseže za takvim rešenjima.

Muamer Zukorluić se našao u poziciji da može da puca penal, i to iz nekoliko pokušaja. Nije ni mogao da promaši. Bilo mu je lako da, bez ikakvih teškoća, ubedi svoje pristalice da je posredi izborna krađa, odnosno prekrajanje volje građana. Uostalom, sličan pokušaj prekrajanja izbornih pravila za, recimo, republičke ili lokalne izbore izazvao bi lavinu protesta, a vlasti bi se našle pod optužbom da zavode diktaturu.

Još mu je lakše bilo da lansira tezu da se Beograd meša u poslove bošnjačke manjine i da takvu akciju obavezno treba sprečiti. Može, takođe bez problema, da plasira ideju da njegovi oponenti na lokalnim nivou, ministri Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, „rade za Beograd” a ne za sredinu zahvaljujući čijim glasovima su izabrani na ta mesta.

Zukorlićeva pozicija u političkom smislu postaje i te kako stabilna i pruža mu mogućnost da nastavi da se odlučno bori za ozvaničenje Nacionalnog saveta čiji legitimitet Ministarstvo za ljudska i manjinska pravane priznaje. On može da organizuje bojkot eventualnih novih izbora, sa realnim izgledima da u tome uspe, a otvorena su mu vrata i za formiranje paralelnih organa bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji.

Ministarstvo je, istina, praktično odustalo od ideje o raspisivanju novih izbora, saopštivši da je produžilo rok za formiranje saveta bošnjačke manjine. Dakle, otvara se prostor za nove pregovore Zukorlićeve, Ljajićeve i Ugljaninove liste. Izgledi da ti pregovori u dogledno vreme donesu opipljiv rezultat nisu veliki naprosto zato što država nastupa sa zakašnjenjem i nakon niza pogrešnih poteza koji su pogoršali situaciju.

Jer, čak i ako bi se Ugljanin i Ljajić, zabrinuti zbog rasta uticaja Zukorlića, sada dogovorili da zajednički oforme novu većinu, pitanje je da li bi to ojačani Zukorlić prihvatio ili bi nastavio da insistira na stavu da je on već oformio Nacionalni savet bošnjačke manjine koji smatra legitimnim.

Vreme za dijalog bilo je pre nego što su izbori raspisani, a svakako pre nego što su pravila koja regulišu izbor saveta nacionalne manjine izmenjena u poslednji čas. Bavljenje politikom podrazumeva i sposobnost procene situacije i dugoročno planiranje poteza. Vlada je, čini se, u ovom slučaju vodila više računa o balansu snaga unutar vladajućeg bloka nego o implikacijama koje potezi koje vuče mogu da imaju na odnose unutar jedne od najvećih nacionalnih manjina u Srbiji, kao i na politički život u celoj Srbiji. Dobro je što su ponovo otvorena vrata pregovorima, a još bolje bi bilo da svi pokažu odgovornost i zaista započnu razgovore.