Funkcioneri u Srbiji imaju još gotovo dva meseca da odluče koja im je fotelja najdraža i da se odreknu svih ostalih. Neki, međutim, već sada najavljuju da će sve učiniti da se sa ovako teškim izborom ne suoče. Pre svih deo vojvođanskih poslanika, za koje će pokrajinski parlament od Agencije za borbu protiv korupcije tražiti svojevrsno „izuzeće” iz zakona.

Reč je o 15 narodnih predstavnika koji su istovremeno i na čelu lokalnih organa vlasti. Kao razlog da i ubuduće zadrže oba mesta navedena je njihova nezamenljivost u parlamentu, budući da su izabrani „imenom i prezimenom”, dakle po većinskom izbornom sistemu. Zbog čega su nezamenljivi i u svojim gradovima i opštinama, gde su ih izabrali odbornici – niko nije objasnio.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije čija je primena počela 1. januara u izuzetnim slučajevima dozvoljava odstupanje od osnovnog načela jedan čovek – jedna funkcija. Da li je, ipak, situacija u Vojvodini, u kojoj se primenjuje mešovit izborni sistem, toliko specifična da je nije moguće rešiti ni na jedan drugi način? I da li je slučajnost to što je svih 15 poslanika iz vladajuće koalicije? Da li bi isti argument bio upotrebljen i da je, recimo, polovina, njih iz opozicije?

Istina je da bi ponovni izbori na tako velikom broju mesta teorijski mogli da promene odnos snaga u pokrajinskom parlamentu, u kome je koalicija oko demokrata na poslednjim izborima osvojila 70 od ukupno 120 mesta. Preterano bi, ipak, bilo zaključiti da je strah od gubitka većine u pokrajinskoj skupštini ono što je tamošnju vlast nateralo na ovakav potez. Pre svega zato što do izbora uopšte ne mora da dođe, a onda i zato što demokrate, sudeći bar po rezultatima poslednjih izbora u pojedinim opštinama u Vojvodini, nemaju poseban razlog za zabrinutost. Pre će biti da je reč o, za Srbiju karakterističnom načinu razmišljanja, da pravila ne moraju baš uvek da se primenjuju na sve. Posebno ne na one koji su ih doneli.

Agencija za borbu protiv korupcije moraće, tako, na samom početku svog rada da pokaže koliko je odlučna da zakon sprovodi dosledno i nepristrasno. I da pravila ili važe za sve ili nisu pravila. Od toga kako se postavi u ovom slučaju moglo bi zavisiti i kako će se ubuduće svi ostali funkcioneri odnositi prema zakonu koji, između ostalog, zabranjuje gomilanje funkcija. Jer zašto, sledeći primer pokrajinskih poslanika, neki gradonačelnik koji sedi u republičkom parlamentu ne bi mogao zaključiti da se bez njega ne može ni na jednom mestu. Naći će se već neki razlog za poseban tretman. Kad se jednom napravi izuzetak teško je ponovo uspostaviti načelo.

Pred zakonom su uvek i svuda deklarativno svi isti. Postoji li zaista pravna država zavisi, međutim, od toga da li su u praksi neki „istiji” od drugih.