Први се представио као Петар Петровић Његош, други као Марко Краљевић... У полумраку кафане у Јабучју, код Лајковца, пред зору је тако уприличен водвиљ у којем су учествовали чувари реда и мира у Србији. С једне стране полицајци у патроли, а са друге – уважене судије.

Због прегласне музике, по пријави грађана Јабучја, стигли су полицајци и прво утврдили да је музика прегласна, па да је радно време одавно истекло, али и да гости неће да се легитимишу. Ни газдарица није хтела да послуша и упали светло, да каже да је фајронт, музичари да престану да свирају до даске... Имали су алиби у двојици судија који су се испречили испред полицајаца.

Полицијски синдикат Србије, у свом саопштењу каже да су „полицијску патролу вређали и спречили у обављању дужности председник лајковачког Прекршајног суда и председник ваљевског Прекршајног суда”. Значи, нису у питању ни Његош, а ни Марко. Они јесу, осим што су председници судова, који се баве баш овом „материјом”, били и диригенти отпора, омаловажавања и подсмеха упућених униформисаним колегама.

Како наводи синдикат полиције, њихове колеге „током легитимисања присутних гостију постали су предмет малтретирања, злостављања и омаловажавања председника два суда, који су очигледно били незадовољни што неко прекида њихово весеље у два сата ујутру”.

Судије су гостима „наређивале” да не показују своје личне карте, „пошто саобраћајци немају овлашћење да их легитимишу”. У свом извештају омаловажавани полицајац у контроли навео је да су се Зоран К. и Зоран С. „у видно алкохолисаном стању према њима понашали дрско и безобразно”.

Кафански инцидент потврдили су и у ваљевској Полицијској управи, коју је лајковачки полицајац обавестио о сукобу са судијама за прекршаје, и кажу да се све околности о догађају „испитују”. Али засад је утврђено да полицајци нису физички нападнути, већ „само вербално вређани”. По устаљеном сценарију, о догађају је обавештен и тужилац Вишег тужилаштва у Ваљеву, „који испитује све околности након чега ће се донети одлука о даљем поступку”.

Инцидент у селу Јабучје није само неспоразум између судија и полицајаца. И није редак. Значи, није ни необичан. Може само да буде поучан. Недостатак културе и одговорности, бахатост и осионост скривања иза функција имамо на сваком кораку у свакој средини.

Дотичне судије су добиле на недавној провери све позитивне оцене и прошле кроз текућу реформу правосуђа са оценом „достојан функције”. Као радни, вредни и морални чак су постали челници судова. То значи – најбољи од свих кандидата. Испоставља се да је неко дебело омануо у процени.

Није намера да се баш та двојица „чувара закона”, као пример, ставе на стуб срама, да им се угрози животна и радна егзистенција… али да би живели у уређенијој држави, а тиме и богатијој и праведнијој, неморално понашање најодговорнијих у њој не сме да пролази олако и некажњено.