Ni posle Kopaonika neće nam, nažalost, biti ništa lakše, niti ćemo s više optimizma nastaviti da trpimo posledice krize. A nije da se nismo nadali da će se s 1.300 metara nadmorske visine, iz Sunčane doline, bolje i dalje videti i da će vlast „tamo gore” uspeti da se usaglasi oko jedinstvenog pogleda na Srbiju posle ekonomske krize.

Nisu se razočarali samo oni koji se s nostalgijom sećaju akciono jasnih rezolucija Politbiroa CKSKJ. Mnogi su očekivali da se vlast popela na Kopaonik s jedinstvenim mišljenjem i stavom koje će pokušati da brani u „slalomu” s ekspertskim i poslovnim krugovima, pa ako se pokaže da negde nije u pravu, onda da prihvati neke od dobrih sugestija koje nude ekonomisti ili preduzetnici. Taj jedinstven stav bio je očekivan jer je vlast, pripremajući budžet, uveravala javnost da ima jedinstvenu viziju kako da ove godine okonča krizu i pripremi mere za izvlačenje zemlje iz recesije.

Nekome se možda učinilo da je u javnoj debati na Biznis forumu vlada nastavila da deluje kao raštimovan orkestar. I do Kopaonika Cvetkovićev kabinet deklarisao se kao skup činovnika kojima su često važniji lični i partijski nego državni interesi. I u polemici na „Kopu” ministar ekonomije predlagao je podsticanje domaće tražnje kao generatora rasta proizvodnje, guverner centralne banke kontrirao je pretnjom „grčkim scenarijem”, ministarka finansija je rasterećivala plate od poreza, i opterećivala potrošače povećanjem PDV-a, dok je premijer konstatovao da situacija u državi nije dobra ne ostavljajući utisak „gvozdenog kancelara” koji ima odrešene ruke da porazi krizu. Falili su samo „radnička” i „penzionerska majka” pa da „Konaci” potpuno liče na Nemanjinu 13. Uostalom, možda je izvršna vlast i stigla na Kopaonik hendikepirana saznanjem da joj je tri dana ranije predsednik države na sednici glavnog odbora svoje partije „ukrao” teme i mere za narednih deset godina.

Ima i onih koji će reći da je Kopaonik zapravo i zamišljen kao mesto na kome se sučeljavaju mišljenja, ideje i sugestije i da taj „miks” onda treba da posluži premijeru i ministrima da formulišu novu strategiju ekonomskog razvoja zemlje. Ali, toj tezi nedostaje važan argument – valjda se vlada prvo usaglasi unutar kabineta pa onda izađe pred javnost. Ne treba, međutim, smetnuti s uma da se i u mnogo ozbiljnijim državama od Srbije i u Evropskoj uniji vodi slična javna polemika među kvalifikovanim akterima.

Bez obzira na različite teorije tumačenja „Kopaonika”, činjenica je da je vlast s „Biznis foruma” emitovala građanstvu obeshrabrujuću poruku. Jer, i običan čovek razume da će uspeh izlaska iz krize i početak novog ekonomskog prosperiteta zavisiti od uigranosti tima, balansiranja između fiskalne i monetarne vlasti i usklađenosti svih aktera.

No, dobro je što je bar nešto stiglo kao jedinstvena poruka s Kopaonika. Zajednička je ocena da razvoja na dosadašnji način više neće biti. I to je nešto, jer nije mala stvar otrezniti se od života na zajmovima.