Ни после Копаоника неће нам, нажалост, бити ништа лакше, нити ћемо с више оптимизма наставити да трпимо последице кризе. А није да се нисмо надали да ће се с 1.300 метара надморске висине, из Сунчане долине, боље и даље видети и да ће власт „тамо горе” успети да се усагласи око јединственог погледа на Србију после економске кризе.

Нису се разочарали само они који се с носталгијом сећају акционо јасних резолуција Политбироа ЦКСКЈ. Многи су очекивали да се власт попела на Копаоник с јединственим мишљењем и ставом које ће покушати да брани у „слалому” с експертским и пословним круговима, па ако се покаже да негде није у праву, онда да прихвати неке од добрих сугестија које нуде економисти или предузетници. Тај јединствен став био је очекиван јер је власт, припремајући буџет, уверавала јавност да има јединствену визију како да ове године оконча кризу и припреми мере за извлачење земље из рецесије.

Некоме се можда учинило да је у јавној дебати на Бизнис форуму влада наставила да делује као раштимован оркестар. И до Копаоника Цветковићев кабинет декларисао се као скуп чиновника којима су често важнији лични и партијски него државни интереси. И у полемици на „Копу” министар економије предлагао је подстицање домаће тражње као генератора раста производње, гувернер централне банке контрирао је претњом „грчким сценаријем”, министарка финансија је растерећивала плате од пореза, и оптерећивала потрошаче повећањем ПДВ-а, док је премијер констатовао да ситуација у држави није добра не остављајући утисак „гвозденог канцелара” који има одрешене руке да порази кризу. Фалили су само „радничка” и „пензионерска мајка” па да „Конаци” потпуно личе на Немањину 13. Уосталом, можда је извршна власт и стигла на Копаоник хендикепирана сазнањем да јој је три дана раније председник државе на седници главног одбора своје партије „украо” теме и мере за наредних десет година.

Има и оних који ће рећи да је Копаоник заправо и замишљен као место на коме се сучељавају мишљења, идеје и сугестије и да тај „микс” онда треба да послужи премијеру и министрима да формулишу нову стратегију економског развоја земље. Али, тој тези недостаје важан аргумент – ваљда се влада прво усагласи унутар кабинета па онда изађе пред јавност. Не треба, међутим, сметнути с ума да се и у много озбиљнијим државама од Србије и у Европској унији води слична јавна полемика међу квалификованим актерима.

Без обзира на различите теорије тумачења „Копаоника”, чињеница је да је власт с „Бизнис форума” емитовала грађанству обесхрабрујућу поруку. Јер, и обичан човек разуме да ће успех изласка из кризе и почетак новог економског просперитета зависити од уиграности тима, балансирања између фискалне и монетарне власти и усклађености свих актера.

Но, добро је што је бар нешто стигло као јединствена порука с Копаоника. Заједничка је оцена да развоја на досадашњи начин више неће бити. И то је нешто, јер није мала ствар отрезнити се од живота на зајмовима.