Štrajk u Elektroprivredi Srbije politički je motivisan i nema ama baš nikakve veze sa „teškom socijalnom situacijom” trideset hiljada zaposlenih u ovom najvećem državnom preduzeću.

Takav zaključak nameće se kao jedini logičan odgovor kad se uporede brojke o kretanjima na tržištu, ceni struje i, shodno tome, povećanju plata zaposlenih u EPS-u. Cifre su neumoljive i pokazuju da je, recimo, bilo mnogo više razloga za štrajk u prethodnih pet godina nego danas. Jer, 2005. godine jedan kilovat-čas građani su plaćali 3,33 evrocenta, 2006 – 3,83 evrocenta, 2007 – 4,33 a 2008. i 2009 – 5,5 evrocenti za kilovat-sat. Za ovu godinu predviđena je cena od 6,05 evrocenti.

Dakle, EPS i njegovi sindikati imali su u poslednjih pet godina mnogo više opravdanih razloga da zahtevaju povećanje cene struje pa, sledstveno tome, i zarada. Uzmimo za primer 2008. kada se kilovat-čas energije u regionu prodavao za preko 80 evrocenti, a EPS je prodavao za oko 43 evrocenta. Tako je prodao čitavih 32 miliona megavat-časova i sebi umanjio prihod za više stotina miliona evra. Tada, međutim, nije bilo protesta sindikata a započeti su danas, u trenutku kada (paradoksalno) tih razloga nema.

Zašto je tada štrajk imao više smisla?

Pred globalnu ekonomsku krizu, u jesen 2008, region je bio energetski deficitaran što se odražavalo na tržišnu cenu struje koja je konstantno rasla u periodu 2004–2008. godina. Vlade Vojislava Koštunice su u tom periodu na račun EPS-a vodile opštu socijalnu politiku, pre svega, nerealno niskom cenom struje. Pravi ceh takve politike jeste činjenica da je EPS počeo da izjeda samog sebe i kao stoprocentni monopolista postao najveći gubitaš u zemlji kojeg dotiraju građani.

Da bi se dobila jasna predstava o ceni ovog populizma, dovoljno je pogledati sajt nemačke berze električne energije EEX i uporediti tržišnu cenu sa tarifnom cenom koju EPS naplaćuje građanima Srbije. Početkom globalne krize cena struje započela je najveći pad u istoriji i sa preko pomenutih 80 evrocenti za kilovat-čas u septembru 2008, pala je na oko 40 evrocenti u martu 2009. Pad industrijske proizvodnje doveo je do neočekivanih viškova struje u regionu što se odrazilo na cenu. Danas se u regionu kilovat-čas struje može kupiti po 41,5 evrocenti za kilovat-čas. U isto vreme, srpska Agencija za energetiku 16. decembra 2009. preporučila je vladi, a na zahtev EPS-a, da građanima za 10 odsto poveća račune za struju. EPS je tako svoju cenu od 55 evrocenti po kilovat-času povećao na 60,5 evrocenti.

I to u trenutku kada struja na tržištu pojeftinjuje i iznosi 41,5 evrocenti po kilovat-času na berzi EEX 18. januara 2010.

I za kraj, jedno pitanje.

Zašto Srbija svoje potrebe za strujom ne zadovolji tako što će je kupiti 30 odsto jeftinije u Mađarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj?

Odgovor na to pitanje krije i uzrok pretnje štrajkom u EPS-u. Nema tu ni trunke socijalno-ekonomskih razloga. Ali, vidljivi su politički prsti.