Штрајк у Електропривреди Србије политички је мотивисан и нема ама баш никакве везе са „тешком социјалном ситуацијом” тридесет хиљада запослених у овом највећем државном предузећу.

Такав закључак намеће се као једини логичан одговор кад се упореде бројке о кретањима на тржишту, цени струје и, сходно томе, повећању плата запослених у ЕПС-у. Цифре су неумољиве и показују да је, рецимо, било много више разлога за штрајк у претходних пет година него данас. Јер, 2005. године један киловат-час грађани су плаћали 3,33 евроцента, 2006 – 3,83 евроцента, 2007 – 4,33 а 2008. и 2009 – 5,5 евроценти за киловат-сат. За ову годину предвиђена је цена од 6,05 евроценти.

Дакле, ЕПС и његови синдикати имали су у последњих пет година много више оправданих разлога да захтевају повећање цене струје па, следствено томе, и зарада. Узмимо за пример 2008. када се киловат-час енергије у региону продавао за преко 80 евроценти, а ЕПС је продавао за око 43 евроцента. Тако је продао читавих 32 милиона мегават-часова и себи умањио приход за више стотина милиона евра. Тада, међутим, није било протеста синдиката а започети су данас, у тренутку када (парадоксално) тих разлога нема.

Зашто је тада штрајк имао више смисла?

Пред глобалну економску кризу, у јесен 2008, регион је био енергетски дефицитаран што се одражавало на тржишну цену струје која је константно расла у периоду 2004–2008. година. Владе Војислава Коштунице су у том периоду на рачун ЕПС-а водиле општу социјалну политику, пре свега, нереално ниском ценом струје. Прави цех такве политике јесте чињеница да је ЕПС почео да изједа самог себе и као стопроцентни монополиста постао највећи губиташ у земљи којег дотирају грађани.

Да би се добила јасна представа о цени овог популизма, довољно је погледати сајт немачке берзе електричне енергије ЕЕX и упоредити тржишну цену са тарифном ценом коју ЕПС наплаћује грађанима Србије. Почетком глобалне кризе цена струје започела је највећи пад у историји и са преко поменутих 80 евроценти за киловат-час у септембру 2008, пала је на око 40 евроценти у марту 2009. Пад индустријске производње довео је до неочекиваних вишкова струје у региону што се одразило на цену. Данас се у региону киловат-час струје може купити по 41,5 евроценти за киловат-час. У исто време, српска Агенција за енергетику 16. децембра 2009. препоручила је влади, а на захтев ЕПС-а, да грађанима за 10 одсто повећа рачуне за струју. ЕПС је тако своју цену од 55 евроценти по киловат-часу повећао на 60,5 евроценти.

И то у тренутку када струја на тржишту појефтињује и износи 41,5 евроценти по киловат-часу на берзи ЕЕX 18. јануара 2010.

И за крај, једно питање.

Зашто Србија своје потребе за струјом не задовољи тако што ће је купити 30 одсто јефтиније у Мађарској, Румунији или Бугарској?

Одговор на то питање крије и узрок претње штрајком у ЕПС-у. Нема ту ни трунке социјално-економских разлога. Али, видљиви су политички прсти.