Ако су грађани Србије до сада делили оптимизам својих политичара, требало би да престану то да раде, бар кад је реч о кандидатури за чланство у Европској унији. Хладан туш за оне који су прихватали уверавања да ћемо до толико жељеног статуса стићи у октобру нашао се овог пута у руци Венсена Дежера. Шеф мисије ЕУ у Србији јасно је рекао да та кандидатура не само да није готова ствар, већ да је Србија ове године неће ни добити ако знатно не убрза да испуњава задате услове. Колико је ова невесела прогноза уплашила и власт, која месецима непрекидно говори о евроинтеграцијама као свом првом задатку, видећемо врло брзо по томе хоће ли реконструисана влада почети скупштини да предлаже све оне законе које је сама ставила у свој акциони план за брже стицање статуса кандидата.

Српски политичари су, како тврде, све подредили евроинтеграцијама. Странке владајуће коалиције остају у влади само да не би угрозиле тај процес, о ванредним изборима се не размишља јер би то такође угрозило процес, влада се реконструише да би се више и боље радило на евроинтеграцијама, па чак и део опозиције не жели изборе пре него што Србија постане кандидат за ЕУ. И једни и други грађанима поручују да морају све то да издрже због Европе.

А онда када се на крају првог тромесечја подвуче црта, испада да је влада, по сопственом признању, властити акциони план испунила 70 одсто, и то ако се рачуна и оно што је делимично урађено. Што је, у ствари, како објашњавају, јако добро јер влада због реконструкције није могла више да ради, а парламент онда није имао о чему да одлучује. Тако да није усвојен ни још у децембру завршен Закон о финансирању странака. Али биће до јуна. Као и закон о реституцији, враћању имовине локалним самоуправама, као и закон који би укинуо бланко оставке. Да би постала кандидат Србија још мора и да ојача капацитет регулаторних тела, заврши реформу правосуђа, обави структурне економске реформе, заврши сарадњу са Хагом, укратко да обави низ и политички тешких и „скупих” задатака. Али, како нас убеђују дежурни оптимисти у влади, на добром смо путу.

Скептици из Европске уније, међутим, као да су баш одлучили да грађанима Србије стално доносе лоше вести. Таман нас је наша влада убедила да је сјајно обавила реформу правосуђа и да то што причају неизабране судије нема никакве везе са истином, кад ЕУ изађе са оценом да владина истина није једина. Или, рецимо, само што су заштитника грађана и поверенике новим скупштинским пословником сместили где треба, ЕУ се опет умеша и парламент је морао по други пут да мења правила.

Дежерово упозорење значи само једно да би и влада и парламент и сви други који учествују у управљању земљом требало да раде на њиховом испуњењу уместо да гледају у кристалну куглу и да троше енергију на убеђивању и својих грађана и ЕУ да им ништа није важније од Европе.