Izjavom da Srbija nema ništa protiv da Ejup Ganić bude izručen Bosni i Hercegovini predsednik Boris Tadić je stavio tačku na spekulacije o političkoj pozadini međunarodne poternice koju je Srbija za njim raspisala. Podrazumeva se da Srbija smatra da eventualno izručenje Ganića Bosni i Hercegovini za posledicu treba da ima organizovanje suđenja u toj državi.

Glavna poruka Tadićeve izjave je da Srbiji nije stalo da se dokopa Ganića kako bi ga maltretirala iz političkih razloga, nego da joj je najbitnije da se sudi svima koji su osumnjičeni da su odgovorni za zločine. To je formula na koju niko ne može da ima ozbiljnije primedbe, pa bi bilo logično očekivati da ona rezultira smirivanjem političke bure koja je zatresla region nakon što je Ganić, po poternici Srbije, uhapšen u Londonu.

Tadić je povukao hrabar potez zbog koga može da trpi kod kuće. Moguće je da će mu biti prigovoreno da se meša u rad nezavisnog sudstva, ali treba imati u vidu da je njegova reakcija usledila tek nakon što je ceo slučaj poprimio političke razmere i postao jedna od primarnih tema u odnosima u regionu. Otuda Tadić na primedbe može da odgovori da je reagovao kao političar na političku priču, a ne kao neko ko bi hteo da naloži sudijama i tužiocima kako da se ponašaju.

Moguće je, takođe, da mu se prigovori da „spasava” Ganića jer postoji opasnost da će suđenje koje bude organizovano u Sarajevu biti formalne prirode i da će rezultirati ili potpunim oslobađanjem od krivice, ili veoma blagom kaznom. Ganića su vodeći bošnjački funkcioneri i tamošnji mediji već proglasili za nevinu žrtvu, a treba imati u vidu i činjenicu da bosanske vlasti protiv njega nisu vodile istragu.

Ali, lopta je prebačena u bosansko dvorište a tamo će, ako to bude zatraženo, biti prebačeni i dokazi kojima ovdašnje tužilaštvo raspolaže u slučaju „Ganić”. Dve zemlje već su se načelno dogovorile da svaka vodi procese protiv „svojih” optuženih za zločine. Srbija to uveliko činim, na čemu joj odaje priznanje i međunarodna zajednica. Na potezu je Bosna i Hercegovina koja upravo na slučaju „Ganić” može da dokaže da ima nezavisan pravosudni sistem kadar da se izdigne iznad politike.

Opravdano je postaviti i pitanje šta bi se dogodilo kada bi Ganić zaista bio izručen Srbiji. Da li bi nas to usrećilo i učinilo jačim, da li bi povećalo naš međunarodni kredibilitet? Odgovor na to pitanje teško da bi mogao da bude pozitivan jer bi, izvesno je, prva posledica bila dalje zaoštravanje odnosa u regionu. Upravo zato stav koji je izrekao Tadić celu priču udaljava od politike i gura je ka pravosuđu, gde joj je i mesto.

Srpsko pravosuđe zbog Tadićeve izjave neće povlačiti poternicu niti će ukidati optužnicu. Kako će se stvari dalje odvijati zavisi od vlasti u Londonu, koje Ganića mogu da izruče Sarajevu ili Beogradu. Poruka da Beograd neće praviti političke probleme Britancima će olakšati posao. Sve što se nakon toga bude događalo biće pitanje kredibiliteta pravosuđa u regionu.