Ни Ајрин није могла да помогне српској дипломатији у покушају да у Савету безбедности прогура осуду упада Тачијевих специјалаца на север Косова. Ураган је померио за дан седницу на Ист риверу, али није променио и распоред снага у СБ УН.

Већина амбасадора је позвала на уздржаност и подржала наставак дијалогa обе стране, али руски предлог да се осуди једнострани потез Приштине као што се и очекивало није прошао.

Иако је нови шеф Унмика Фарид Зариф констатовао да су припадници Росу без упозорења и без координације са међународним снагама покушали да освоје административне прелазе, Едита Тахири ће сутра у Бриселу када буде села за сто имати јачу преговарачку позицију од Борислава Стефановића.

Приштина је у Њујорку захваљујући својим менторима прошла без осуде и тиме стекла дипломатску предност над Београдом.

Да ли је наш шеф дипломатије знао унапред за такав исход седнице?

Јесте. Да ли је то знао и Виталиј Чуркин када је подносио Нацрт председничког саопштења за које је потребан консензус свих земаља у СБ УН да би био прихваћен? Јесте.

Зато изјава Вука Јеремића да је разочаран што Савет безбедности није усвојио руски предлог којим се осуђује Приштина више личи на невешто правдање него на јасно образложење зашто смо претрпели неуспех.

Да ће Хашим Тачи бити амнестиран зато што је 25. јула послао специјалце на север КиМ могло се претпоставити неколико дана после избијања кризе на северу. САД, Француска и Велика Британија су спречиле Јеремића да изнесе своје аргументе на консултацијама у Савету безбедности, иако је реч о уобичајеној дипломатској пракси.

То што је српска делегација остала испред врата сале у палати УН био је довољан сигнал да се у припреми за седницу Савета безбедности не треба ослањати само на Русију и Кину. Уколико смо мислили да постигнемо било какав дипломатски успех.

Овако је само испало као да нам је Русија помогла. Београд има морално задовољство што је Чуркин оштро критиковао Кфор да није био неутралан, јер је хеликоптерима превозио косовску полицију и да је Еулекс затајио. Али на крају је из Њујорка задовољнији отишао приштински министар спољних послова Енвер Хоџај него његов београдски колега.

Да ли је то тај тренутак истине који је Јеремић пре пар недеља најавио?

Он је поручио да ће после ове седнице Савета безбедности „бити јасно какав је став међународне заједнице о питању агресије, односно употребе физичке силе у циљу постизања политичких циљева”.

Министар спољних послова Србије је и прошле године уочи објављивања мишљења Међународног суда правде о легалности независти Косова гајио неутемељен оптимизам. Да подсетимо Јеремић је 15. јула 2010. рекао да ће саветодавно мишљење „бити тренутак истине и опомена за оне у Приштини који су мислили да једностраним актима могу да мењају основне норме међународног права”.

Све ми се чини да је последња седница СБ УН била тренутак истине за српску дипломатију.