Taman kada je sudija zakazala izricanje presude, a javnost pomislila da će, konačno, posle čitave decenije saznati da li su Andrija Drašković i njegov kum Aleksandar Golubović krivi za ubistvo Surčinca Zorana Plećića, sudsko veće je donelo odluku da ponovo otvori glavni pretres. I to kako bi se utvrdio stepen Plećićeve uračunljivosti u trenutku ubistva. Procena od koje će, po svemu sudeći, zavisiti i odluka suda, poverena je veštaku psihijatrijske struke.

Možda ova informacija i ne bi izazvala pažnju javnosti da izveštaji sudskih veštaka nisu bili toliko značajni za odluke suda u postupku koji je šest puta iznova počinjao. Naime, presuda kojom je Drašković 2001. godine osuđen na devet i po, a njegov kum na devet godina zatvora, ali i ona kojom je, posle razmatranja žalbi, Vrhovni sud ove kazne povećao na 12, ukinuo je Savezni sud zato što, kako je tada obrazloženo, nije utvrđeno da li su optuženi bili uračunljivi u trenutku kada su pucali u Plećića. Na ponovljenom suđenju, jula 2003. godine, Drašković je osuđen na sedam i po, a Golubović na sedam godina zatvora. Okružni sud je i tada, kako se čini, odluku bazirao na osnovu izjava veštaka. I to tako što je delimično prihvatio iskaze veštaka u kojima je bilo navedeno da su obojica okrivljenih bila u stanju jake razdražljivosti. I ovu presudu je, međutim, poništio Vrhovni sud.

Na žalost, nije „slučaj Drašković” jedini koji se godinama „vuče” po Palati pravde zbog različitih stavova sudskih veštaka. Tako, na primer, slučaj pokojne novinarke Dade Vujasinović traje više od decenije i po, upravo zbog različitih nalaza veštaka. Veštaci su razlog i što se pet godina utvrđuje na koji su način u topčiderskoj kasarni stradali gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

Bolje upućeni u sudska zbivanja tvrde da su veštaci rak-rana srpskog pravosuđa. Tvrde čak i da postoje pojedine grupe veštaka koji rade slučajeve za određene sudije. Njihovo mišljenje dele i ljudi iz Ministarstva pravde.

Možda će problem, ipak, rešiti novi zakon o sudskim veštacima koji bi na jesen trebalo da uđe u skupštinsku proceduru. Ukoliko bude usvojen, Srbija će prvi put dobiti registar svih sudskih veštaka. Na sajtu Ministarstva pravde biće dostupni podaci o stručnosti veštaka i broju rešenja o upisu u registar. Novi zakon predviđa i uvođenje disciplinske komisije, sastavljene od predstavnika Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaštva i Ministarstva pravde koja će imati zadatak da ispita sve predstavke na rad sudskih veštaka. Ukoliko utvrdi nepravilnosti i propuste, Komisija će moći da izriče i sankcije – od novčanih, preko suspenzija, pa do razrešenja.

Značajna novina biće i to što stranke u postupku više neće moći da predlažu veštake. I sudu će biti onemogućeno da veštake bira prema svom nahođenju. To će, ako zakon bude usvojen umesto njih raditi kompjuteri – i to po redosledu.