Таман када је судија заказала изрицање пресуде, а јавност помислила да ће, коначно, после читаве деценије сазнати да ли су Андрија Драшковић и његов кум Александар Голубовић криви за убиство Сурчинца Зорана Плећића, судско веће је донело одлуку да поново отвори главни претрес. И то како би се утврдио степен Плећићеве урачунљивости у тренутку убиства. Процена од које ће, по свему судећи, зависити и одлука суда, поверена је вештаку психијатријске струке.

Можда ова информација и не би изазвала пажњу јавности да извештаји судских вештака нису били толико значајни за одлуке суда у поступку који је шест пута изнова почињао. Наиме, пресуда којом је Драшковић 2001. године осуђен на девет и по, а његов кум на девет година затвора, али и она којом је, после разматрања жалби, Врховни суд ове казне повећао на 12, укинуо је Савезни суд зато што, како је тада образложено, није утврђено да ли су оптужени били урачунљиви у тренутку када су пуцали у Плећића. На поновљеном суђењу, јула 2003. године, Драшковић је осуђен на седам и по, а Голубовић на седам година затвора. Окружни суд је и тада, како се чини, одлуку базирао на основу изјава вештака. И то тако што је делимично прихватио исказе вештака у којима је било наведено да су обојица окривљених била у стању јаке раздражљивости. И ову пресуду је, међутим, поништио Врховни суд.

На жалост, није „случај Драшковић” једини који се годинама „вуче” по Палати правде због различитих ставова судских вештака. Тако, на пример, случај покојне новинарке Даде Вујасиновић траје више од деценије и по, управо због различитих налаза вештака. Вештаци су разлог и што се пет година утврђује на који су начин у топчидерској касарни страдали гардисти Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

Боље упућени у судска збивања тврде да су вештаци рак-рана српског правосуђа. Тврде чак и да постоје поједине групе вештака који раде случајеве за одређене судије. Њихово мишљење деле и људи из Министарства правде.

Можда ће проблем, ипак, решити нови закон о судским вештацима који би на јесен требало да уђе у скупштинску процедуру. Уколико буде усвојен, Србија ће први пут добити регистар свих судских вештака. На сајту Министарства правде биће доступни подаци о стручности вештака и броју решења о упису у регистар. Нови закон предвиђа и увођење дисциплинске комисије, састављене од представника Високог савета судства, Државног већа тужилаштва и Министарства правде која ће имати задатак да испита све представке на рад судских вештака. Уколико утврди неправилности и пропусте, Комисија ће моћи да изриче и санкције – од новчаних, преко суспензија, па до разрешења.

Значајна новина биће и то што странке у поступку више неће моћи да предлажу вештаке. И суду ће бити онемогућено да вештаке бира према свом нахођењу. То ће, ако закон буде усвојен уместо њих радити компјутери – и то по редоследу.