Вести дана

Почиње 38. Фест

Пројекцијом руског филма „Морфијум” Алексеја Балабанова вечерас у 19 сати у Великој дворани „Сава центра” почиње 38. Фест. Престижни београдски филмски фестивал који ће публици понудити више од 60 премијерних дела прогласиће отвореним глумац, продуцент и редитељ Љубиша – Смоки Самарџић.

– Фест је био и остао култна манифестација Београда, а заслуге за то припадају критичару „Политике” Милутину Чолићу. Фест је оправдао смисао свог рађања, а опстаје и данас када се у Београду гасе биоскопи а у њиховим просторима отварају коцкарнице и меане. Ако смо одбранили његово достојанство 1997. на Бранковом мосту, када је било окрвављених, за све, Фест је данас сусрет са изазовима аутора са свих простора земаљске кугле. Живео Фест! – рекао је Љубиша Самарџић, члан одбора фестивала, чији су продукцијски и редитељски филмови „Точкови” и „Ледина” својевремено премијерно приказани на Фесту.

Иако најављен као један од главних звезда 38. фестивала, редитељ Балабанов неће бити гост Београда, а разлози његовог недоласка биће саопштени данас у подне на првој Фестовој конференцији за новинаре.

У програму „Европа ван Европе”, у којем се за „Политикину” награду „Еритроцит” за најбољи филм такмичи осам дела из земаља које још увек нису чланице ЕУ или су под европским културним утицајем, увршћени су нови домаћи филм „Флешбек” Александра Јанковића и хрватско-српска копродукција „Метастазе” Бранка Шмита.

Најкомерцијалнији фестивалски програм „Хоризонти” одвијаће се у „Сава центру”, и окупиће лауреате престижних фестивала и нова дела потврђених аутора: Лија, Лоуча, Коенових, Поланског, Иствуда, Шероа, Херцога, Шеридана и Мендеса. Највеће интересовање публике је за „Барију” Ђузепа Торнатореа, за „Затворено острво” Мартина Скорсезеа и „Антихрист” Ларса фон Трира.

Уметнички директор Феста Мирољуб Вучковић препоручује филм „Пророк” Жака Одијара као „дело о кривици и невиности и о (не)могућности да се јединка одупре или приклони злу”, и указује на програм „Зимске поморанџе” који окупља четири израелска филма.

– Венецијански победник „Либан” Самуела Маоза је филм о унутрашњим димензијама рата, о ентеријеру рата, „Широм отворених очију” Хаима Табакмана указује на чињеницу да листа забрана никада није исцрпљена у свету прихваћених забрана, „Јафа” Карен Једаја је оживљавање Капулети и Монтеги у узнемирујућим временима, а „Величина је важна” Ереза Тадмора и Шарона Мајмона је филм о ослобађању, али не од килограма, већ од предрасуда – каже Вучковић.

Светска економска криза утицала је и на 38. Фест, али према речима директора дирекције Феста Милоша Параментића, „дугим и преданим радом њени утицаји су одстрањени и нису утицали на премијерни програм”, док ће радни део програма „Б2Б” ове године, ипак, изостати.

Радни део „Б2Б-а” кошта око шест милиона динара јер окупља 40 продуцената и аутора, учесника пичинга из света, и додељује три озбиљне новчане награде, а овде године тог новца није било.

– Одбор је још средином октобра 2009. усвојио умањени финансијски план од око 35 милиона динара. Надам се да ћемо имати око 30 милиона, а да ће Фест коштати и мање. Од тога је само 25 одсто буџетских средстава, односно осам милиона од града Београда, а остало су приходи од улазница и цењених спонзора.

Иван Аранђеловић

-----------------------------------------------------------

Нови документарци домаћих аутора

У програму „Чињенице и слагалице” биће представљена интересантна дела из прошлогодишње продукције документарних филмова, међу којима и домаћи „Центар за прање филмова” Срђана Кнежевића о транзицији српске кинематографије и културе у протеклој деценији, и „На граници, или триптих о бити и имати” Жарка Драгојевића. 

објављено: 19/02/2010

Последњи коментари

Schwabenland  | 19/02/2010 02:03

Berlinale, jedan od tri vodeca filmska festivala Evrope se odrzava 11.02.-21.02.2010.

трачак наде  | 19/02/2010 09:44

Дивно је што су рекламе за ФЕСТ на ћирилици! Лепше је с културом! Дај Боже да и друге културне манифестације у Србији следе овај добар пример, то би почело да ми враћа веру у цивилизацијске вредности у Србији и одшкринуло врата наде да почињемо да се унормаљујемо и личимо на бољи део света.