За младиће који желе посао у Војсци Србије то је јединствена прилика: Гарда је расписала конкурс за пријем професионалних војника и то углавном у Гардијски батаљон или – како га зову у војсци – „почасни”, јер у њему служе момци у препознатљивим плавим униформама. Осим општих услова уобичајених за послове у војсци, кандидати би морали да буду виши од 180 центиметара и „складног изгледа” односно маркантни, а оцену складног изгледа даје пријемна комисија.

– Мислим да је то прави израз – „складан изглед”, комисија не утврђује да ли је неко леп или не. Једноставно процењује да ли је неко одговарајуће физичке конституције за Гарду, као што је то било генерацијама и деценијама иза нас. Психолошка и безбедносна провера се подразумевају – каже за „Политику” бригадни генерал мр Горан Радовановић (1962), који је официрско искуство стицао у јединицама ПВО и Гарди на чије чело је постављен 2005. године.

Ова јединица је од 2006. године професионализована у значајној мери, али војници и данас долазе на служење редовног војног рока у гардијски батаљон. Пошто се у Војсци Србије увелико спроводи професионализација, а сва је прилика да ће од следеће године војни рок служити само они који то желе, траже се и момци који би ношење свечане плаве униформе (и све друге обавезе гардиста) изабрали као професију.

– Јединица је стационирана у Београду, па очекујемо пре свега одзив младих који живе у главном граду, мада је конкурс, наравно, отворен за све. Зна се да је интересовање младих за војску мање у Београду него у другим крајевима Србије, али ово је ипак јединствена елитна јединица тако да верујем да ће бити доста заинтересованих – каже бригадни генерал Радовановић.

Он истиче да су циљна група овог конкурса пре свега они који су током последњих година служили редовни војни рок у Гарди и добро је познају, односно знају шта се очекује од њих. Војска Србије је спремна да у ову јединицу прими око 200 људи, већину управо у почасни батаљон. Плата која се нуди је иста као и за друге професионалне војнике – до 27.000 динара, али и могућност сталног напредовања и усавршавања.

Приликом одавања почасти, задатка по коме је Гарда најпознатија у широј јавности, ангажује се почасни строј ранга чете (52 гардиста) или батаљона (130 припадника). Неизоставан је и гардијски оркестар чији чланови знају да интонирају химне већине држава света.

Осим почасти које се дају домаћим државницима и њиховом гостима приликом посете нашој земљи, Гарда однедавно даје и војне почасти пре почетка редовних заседања Народне скупштине Републике Србије.

Гарда обезбеђује и најзначајније објекте МО и ГШ ВС, а у њеном саставу се налазе репрезентативни објекти и објекти посебне намене.

Најпознатији репрезентативни објекти су „Карађорђево”, „Добановци” и „Шумска кућа”.

Гарда обезбеђује и системе веза за потребе највиших државних званичника када бораве у објектима од значаја за систем одбране Републике Србије, а по потреби и у другим објектима. На Ђурђевдан Гарда ће обележити 180 година постојања. Наиме, прва гардијска јединица формирана је 6. маја 1830. године у Пожаревцу по наредби књаза Милоша Обреновића.

М. Галовић