субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:09

Стотину чукаричких свећица

Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 26.12.2011. у 22:00
Панорама Чукарице

Општина Чукарица прославиће у четвртак 100 година постојања. Свећице на рођенданској торти засијаће у спомен на указ којим је краљ Петар Први Карађорђевић доделио Чукарици статус општине, после отцепљења од Жаркова, о чему су се грађани изјаснили на референдуму 1911. Ова општина, са више од 190.000 житеља, према недавном попису, данас је друга најмногољуднија локална самоуправа у Србији, после Новог Београда.

– Иако је од „отцепљења” од Жаркова прошао читав век, антагонизам између Жарковаца и Чукаричана није утихнуо. И дан-данас ће вам Жарковчани рећи да се Чукарица налази на на њиховим, жарковачким њивама – објашњава уз осмех Милан Тлачинац, председник општине Чукарица.

Чукарица је ушушкана између Саве, Аде Циганлије, Кошутњака и Липовичке шуме и простире се на територији од око 15.650 хектара.

– Ту је читав спектар насеља, од урбаног дела, какво је Баново брдо до шумадијских села као што је Руцка. Велики број становника последњих година доселио се на нашу општину, па радује податак да смо ове године у први разред уписали 1.850 малишана. Имамо 16 основних школа, толико нема ниједна општина у граду – наглашава Тлачинац.

Проблеми које имају становници других општина, муче и Чукаричане.

– Нерешено питање канализације свакако погађа највећи број становника, али изградњу мреже можемо решавати само у сарадњи са градом јер то једна од највећих инвестиција – каже Тлачинац.

Остало је, напомиње он, и да се изгради пут, који би уместо постојећег, атарског, спојио Велику Моштаницу и Остружницу,и да се направи саобраћајница која би Железник и Сремчицу спојила са обилазницом.

– Изградња путне мреже успорена је због нерешених имовинскоправних питања и захтева неких од власника њива да добију одштету којом би обезбедили чукунунуке, што је нереално. Још један од проблема на општини је и клизиште у Умци. Решавање подразумева изузетно велика улагања. Циљ нам је да пронађемо неко решење јер је санација готово немогућа – истиче Тлачинац.

Један од најважнијих пројеката који ће унапредити живот на Чукарици је изградња Моста на Ади.

– Овим мостом, кога ми зовемо Чукарички, директно смо повезани с Новим Београдом, тако да из Пожешке за пет, шест минута стижемо до трговачких и пословних центара. На добитку су и млади јер ће после концерата у „Арени” моћи пешке да се врате кући – рекао је Тлачинац.

У последњих неколико година на општини је изграђено неколико вртића у којима је смештено више од 400 малишана чиме су проблеми са смештајем деце у вртиће умањени. Чукарица је и јединствена због подршке уметницима.

– Недавно нам је у склопу манифестације „Јесен на Чукарици” гостовао Дадо Топић и сала културног центра била је крцата. Пуна је и када су концерти класичне музике што многе чуди, али је тако – напомиње Тлачинац.

Општина је у три последње године највише уложила у одржавање школа – око 120 милиона динара.

– У следећој години настављамо са уређењем школа, за то је планирано око 30 милиона динара и помагаћемо граду у обнови домова здравља – истиче Тлачинац.

----------------------------------------------

Чех први председник

Први председник Чукарице био је Чех, Новак, индустријалац. Доласком у Србију он је променио презиме у Новаковић. Његов директни потомак је, преко мајке Оливере,  режисер Горан Марковић, коме је Новаковић био прадеда.

----------------------------------------------

Кафана „кумовала” имену Чукарице

Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње Ибарске магистрале.

----------------------------------------------

Брдо Матије Бана

Баново брдо добило је име по нашем познатом књижевнику и дипломати Матији Бану, који је на овом простору купио имање и населио се, а свој нови дом прозвао Бановац. Простор око његовог имања који се некада називао Голо брдо или Ордија почели су насељавати имућнији људи. На имањима су узгајали винову лозу и садили воћњаке, а своје ново окружење по Матији Бану прозвали Баново брдо.


Коментари8
c027b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Sumadinka" Stamenka Pjevic
Cestitke za jubilej Opstini gde sam radila ceo svoj radni vek,na unapredjenju fizicke kulture i sporta i imala cast da otvorim kompleks otvorenih bazena na Kosutnjaku!Drago mi je da se Cukarica ubrzano razvija i siri i sve vise vodi brigu o potrebama obicnog sugradjanina:pocev od dece pa do najstarijih. Prisustvovala sam Svecanoj akademiji na kojoj je izveden skladan program uz urucenje nagrade "Matija Ban" uvazenim ziteljima, medju kojima je bio i doajen nase muzike g.Cune Gojkovic. Za pohvalu je gest lepo osmisljenih poklonia za goste (reprint Resenja kralja Petra I i Narodne Skupstine iz 1911.g.o "obrazovanju opstine Cukaricke") i prikladan privezak za kljuceve, sa naznacenom stotom godisnjicom postojanja,u lepoj futroli sa minijaturnim fotografijama znamenitosti:Crkve sv.Djorja,...Plavom pticom-Cerak vinogradi,Bazeni u Kosutnjaku i dr. Neka je na zdravlje i radost!
milan jovanovic
U Beogradu od sredine pretproslog vaka pa do danas zive potomci Stojka Cukara sto je dokumentovano u knjigama kao sto su "Beogradska Carsija" i mnogim novinskim napisima.Deo ove dokumentacije je predocen i predat gospodinu Tlacincu koji je inace po zanimanju istoricar.Zelja potomaka Stojka Cukara koji je bio i veliki dobrotvor i deo imanja poklonio Beogradu je da se pored sturih podataka o poreklu imena opstine Cukarica detaljnije prikaze(putem monografije,dokumentarnog kratkog filma ili makar brosure) zivot i zavestanje Stojka Cukara a i njegovih potomaka koji su u kraljevini Srbiji a i kasnije u kraljevini Jugoslaviji bili ugledni ljudi,intelektualci i dobrotvori.Gospodinu Tlacincu je sve ovo predoceno tokom jrazgovora pocetkom avgusta ove godine i dobijena je nacelna podrska ali je sve do danas, nazalost , ostalo na verbalnom obecanju bez konkretnog plana i itruda od strane opstine.Zbog buducih generacija a i zaradi pravde i istine bilo bi dobro da se zna ko je bio Stojko Cukar
rade Sremcevic
A kako to Altina i naselja po Zemunu dobise kanalizaciju, a po Cukarici se nista po tom pitanju ne radi. Dosta vise hvalisanja s tim mostom, resavajte osnovne potrebe. Najbolje reselje je da se Cukarica podeli!!!
ona Simic
Iz Amerke, pozdrav za najlepse naselje Sremcicu, veoma podseca na Akropolj ako se posmatra sa Obrenovackog puta.
Petar Bogdanović
Pozdrav i za Sremčicu, deo Čukarice

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља