sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:56

Stotinu čukaričkih svećica

Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 26.12.2011. u 22:00
Панорама Чукарице

Opština Čukarica proslaviće u četvrtak 100 godina postojanja. Svećice na rođendanskoj torti zasijaće u spomen na ukaz kojim je kralj Petar Prvi Karađorđević dodelio Čukarici status opštine, posle otcepljenja od Žarkova, o čemu su se građani izjasnili na referendumu 1911. Ova opština, sa više od 190.000 žitelja, prema nedavnom popisu, danas je druga najmnogoljudnija lokalna samouprava u Srbiji, posle Novog Beograda.

– Iako je od „otcepljenja” od Žarkova prošao čitav vek, antagonizam između Žarkovaca i Čukaričana nije utihnuo. I dan-danas će vam Žarkovčani reći da se Čukarica nalazi na na njihovim, žarkovačkim njivama – objašnjava uz osmeh Milan Tlačinac, predsednik opštine Čukarica.

Čukarica je ušuškana između Save, Ade Ciganlije, Košutnjaka i Lipovičke šume i prostire se na teritoriji od oko 15.650 hektara.

– Tu je čitav spektar naselja, od urbanog dela, kakvo je Banovo brdo do šumadijskih sela kao što je Rucka. Veliki broj stanovnika poslednjih godina doselio se na našu opštinu, pa raduje podatak da smo ove godine u prvi razred upisali 1.850 mališana. Imamo 16 osnovnih škola, toliko nema nijedna opština u gradu – naglašava Tlačinac.

Problemi koje imaju stanovnici drugih opština, muče i Čukaričane.

– Nerešeno pitanje kanalizacije svakako pogađa najveći broj stanovnika, ali izgradnju mreže možemo rešavati samo u saradnji sa gradom jer to jedna od najvećih investicija – kaže Tlačinac.

Ostalo je, napominje on, i da se izgradi put, koji bi umesto postojećeg, atarskog, spojio Veliku Moštanicu i Ostružnicu,i da se napravi saobraćajnica koja bi Železnik i Sremčicu spojila sa obilaznicom.

– Izgradnja putne mreže usporena je zbog nerešenih imovinskopravnih pitanja i zahteva nekih od vlasnika njiva da dobiju odštetu kojom bi obezbedili čukununuke, što je nerealno. Još jedan od problema na opštini je i klizište u Umci. Rešavanje podrazumeva izuzetno velika ulaganja. Cilj nam je da pronađemo neko rešenje jer je sanacija gotovo nemoguća – ističe Tlačinac.

Jedan od najvažnijih projekata koji će unaprediti život na Čukarici je izgradnja Mosta na Adi.

– Ovim mostom, koga mi zovemo Čukarički, direktno smo povezani s Novim Beogradom, tako da iz Požeške za pet, šest minuta stižemo do trgovačkih i poslovnih centara. Na dobitku su i mladi jer će posle koncerata u „Areni” moći peške da se vrate kući – rekao je Tlačinac.

U poslednjih nekoliko godina na opštini je izgrađeno nekoliko vrtića u kojima je smešteno više od 400 mališana čime su problemi sa smeštajem dece u vrtiće umanjeni. Čukarica je i jedinstvena zbog podrške umetnicima.

– Nedavno nam je u sklopu manifestacije „Jesen na Čukarici” gostovao Dado Topić i sala kulturnog centra bila je krcata. Puna je i kada su koncerti klasične muzike što mnoge čudi, ali je tako – napominje Tlačinac.

Opština je u tri poslednje godine najviše uložila u održavanje škola – oko 120 miliona dinara.

– U sledećoj godini nastavljamo sa uređenjem škola, za to je planirano oko 30 miliona dinara i pomagaćemo gradu u obnovi domova zdravlja – ističe Tlačinac.

----------------------------------------------

Čeh prvi predsednik

Prvi predsednik Čukarice bio je Čeh, Novak, industrijalac. Dolaskom u Srbiju on je promenio prezime u Novaković. Njegov direktni potomak je, preko majke Olivere,  režiser Goran Marković, kome je Novaković bio pradeda.

----------------------------------------------

Kafana „kumovala” imenu Čukarice

Čukarica je dobila ime po kafani koja se nalazila na prostoru današnje šećerane. Držao ju je u drugoj polovini 19. veka čovek čiji je nadimak bio Stojko Čukar. Po njemu su je zvali Čukareva kafana, bila je veoma popularna i u nju su svraćali putnici i iz pravca Obrenovca, ali i današnje Ibarske magistrale.

----------------------------------------------

Brdo Matije Bana

Banovo brdo dobilo je ime po našem poznatom književniku i diplomati Matiji Banu, koji je na ovom prostoru kupio imanje i naselio se, a svoj novi dom prozvao Banovac. Prostor oko njegovog imanja koji se nekada nazivao Golo brdo ili Ordija počeli su naseljavati imućniji ljudi. Na imanjima su uzgajali vinovu lozu i sadili voćnjake, a svoje novo okruženje po Matiji Banu prozvali Banovo brdo.


Komentari8
1b6ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

"Sumadinka" Stamenka Pjevic
Cestitke za jubilej Opstini gde sam radila ceo svoj radni vek,na unapredjenju fizicke kulture i sporta i imala cast da otvorim kompleks otvorenih bazena na Kosutnjaku!Drago mi je da se Cukarica ubrzano razvija i siri i sve vise vodi brigu o potrebama obicnog sugradjanina:pocev od dece pa do najstarijih. Prisustvovala sam Svecanoj akademiji na kojoj je izveden skladan program uz urucenje nagrade "Matija Ban" uvazenim ziteljima, medju kojima je bio i doajen nase muzike g.Cune Gojkovic. Za pohvalu je gest lepo osmisljenih poklonia za goste (reprint Resenja kralja Petra I i Narodne Skupstine iz 1911.g.o "obrazovanju opstine Cukaricke") i prikladan privezak za kljuceve, sa naznacenom stotom godisnjicom postojanja,u lepoj futroli sa minijaturnim fotografijama znamenitosti:Crkve sv.Djorja,...Plavom pticom-Cerak vinogradi,Bazeni u Kosutnjaku i dr. Neka je na zdravlje i radost!
milan jovanovic
U Beogradu od sredine pretproslog vaka pa do danas zive potomci Stojka Cukara sto je dokumentovano u knjigama kao sto su "Beogradska Carsija" i mnogim novinskim napisima.Deo ove dokumentacije je predocen i predat gospodinu Tlacincu koji je inace po zanimanju istoricar.Zelja potomaka Stojka Cukara koji je bio i veliki dobrotvor i deo imanja poklonio Beogradu je da se pored sturih podataka o poreklu imena opstine Cukarica detaljnije prikaze(putem monografije,dokumentarnog kratkog filma ili makar brosure) zivot i zavestanje Stojka Cukara a i njegovih potomaka koji su u kraljevini Srbiji a i kasnije u kraljevini Jugoslaviji bili ugledni ljudi,intelektualci i dobrotvori.Gospodinu Tlacincu je sve ovo predoceno tokom jrazgovora pocetkom avgusta ove godine i dobijena je nacelna podrska ali je sve do danas, nazalost , ostalo na verbalnom obecanju bez konkretnog plana i itruda od strane opstine.Zbog buducih generacija a i zaradi pravde i istine bilo bi dobro da se zna ko je bio Stojko Cukar
rade Sremcevic
A kako to Altina i naselja po Zemunu dobise kanalizaciju, a po Cukarici se nista po tom pitanju ne radi. Dosta vise hvalisanja s tim mostom, resavajte osnovne potrebe. Najbolje reselje je da se Cukarica podeli!!!
ona Simic
Iz Amerke, pozdrav za najlepse naselje Sremcicu, veoma podseca na Akropolj ako se posmatra sa Obrenovackog puta.
Petar Bogdanović
Pozdrav i za Sremčicu, deo Čukarice

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja