среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Чији је бећарац

Аутор: Ненад Грујичићпонедељак, 16.01.2012. у 22:00

После проблематичне номинације ојкања и његовог признавања за хрватску угрожену културну баштину на листи Унеска, на ред је дошао и бећарац. Наиме, Хрватска ће, опет не хајући за истоветно српско културно наслеђе, номиновати и бећарац.

У првом броју часописа „Нематеријално културно наслеђе Србије”, Ирена Илић (Министарство културе Хрватске) каже да је та држава „израдила нове кандидатуре за бећарац, традицијски вокално инструментални напјев с подручја источне Хрватске и нијемо коло Далматинске загоре”?

Када је о бећарцу реч, он се навелико пева у Војводини, све до Темишвара. А када је о „нијемом” , „глувом колу” реч, онда без БиХ (РС) немогуће је замислити мапу овог блага. Оливера Васић (ФМУ) опомиње: „Немојмо направити грешку коју су учинили Хрвати заштитивши немо коло и ојкачу, када је то наслеђе не само Словена Балкана, већ и много ширег простора.”Имамо, дакле, прилику да аргументовано доведемо у питање неке некоректне номинације. To може дa, поред досад урађеног, учини Министарство културе Србије, односно, Национални комитет за културно нематеријално наслеђе Србије.

Младен Лесковац, аутор антологије „Бећарац” (Матица српска, Нови Сад, 1958, 1979), истиче да је бећарац настао у Срему, Бачкој и Банату „па се онда преко Славоније а кроз Шокадију, и са чврстим а плодно сочним стаништем у њој, спушта ваљда тамо негде ка Кордуну и Лици, да би онде, као заустављен каквом преградом од кордона Војне границе, као пресечен, нагло устукнуо и умукао”. Бећарац има и десетерачки двостих који, за разлику од мелодије, није умукао, већ се наставља управо преко крајишко-динарских предела, али у другој мелодији – ојкачкој.

Примере бећарца Младен Лесковац налази у песмарици Петра Вукичевића (Сомбор, 1844), „Бачванским песмама” Стевана Бошковића (Нови Сад, 1862, 1879), и „Банатским песмама” П. Т. (Нови Сад, 1863, 1866). У Матици српској постоји песмарица православног свештеника Николе Беговића који је у Костајници (1843) забележио примере бећараца.

Позната Беговићева дела су: „Народне пјесме крајишких Срба” и „Живот и обичаји Срба граничара”. Примере бећарца можемо наћи и под плаштом пословица и клетви у збиркама Јована Мушкатировића (Беч, 1787; Будим, 1807). Драгиша Живковић наводи утицај бећарца на српске романтичаре, Радичевића, Змаја и Костића.

Неке државe на Балкану данасинсистирају на разликама управо кроз нематеријално културно наслеђе, пре свега кроз језик, и друго. Но, поред „Листе за хитну заштиту” и „Репрезентативне листе”, Конвенцијом Унеска установљен је и „Регистар добре праксе заштите”, који омогућава различитим државама да подносе заједничке номинације. Ентони Краус(Унеско, Венеција) каже: „Чињеница да се многи изрази културног наслеђа могу наћи са свих страна државних граница, отвара могућност за сарадњу.” Један српски бећарац из прве половине 19. века каже: „Боже, спари ко за кога мари,/ а распари ко за ког не мари.”

Поводом бећарца на Балкану, дакле, решење je у заједничком (српско-хрватском) номиновању. Тиме се поштују људска права и уважава идентификацијa српске заједнице са елементом баштине у којем проналази свој идентитет и континуитет.


Коментари21
852e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prosrpski Hrvat
Vi ste svi smiejsni. Becararc pripada svima onima koji ga slusaju i pjevaju. Kulture su se uvjek mijesale i uticale jedna na drugu. Pogledajte nasu takozvanu narodnu muziku. To je mjesavina orijenta i zapada. (Harmonika je u ove krajeve dosla sa Austrougarskom) a mi smo tu negde u sredini
Nikolina pravnica
Problem je u tome što Srbija u svojim zakonima nema pojam ''nematerijalno kulturno nasleđe''. Zbog toga ona godinama neće moći da nominuje Unesku ništa od svog nematerijalnog blaga. Naša država nije uređena kako treba. Imamo sjajne pojedince i strucnjake ra razne oblasti, ali to ne vredi ništa, jer oni nemaju državne mehanizme za podršku prema Unesku. Zato mnogi napustaju Srbiju!
Срђан Асановић
Врло озбиљан, темељан и релевантан приступ, Ненада Грујичића, овој материји, одушевљава и, надасве, охрабрује и надахњује. Као етномузиколог, одговорно тврдим, да етномузикологија не може без других, њој сродних дисциплина, као што је, на пример, народна књижевност. Ојкање, ојкача, бећарац, итд., велелепни су витраж, кроз који се, на волшебан начин, прелама Светлост Истине... Да ли смо довољно просветљени да је видимо, препознамо, осетимо њену топлину, која припада нама, као српском народу... ? Срђан Асановић, етномузиколог, Београд
T. Milivojević
Uvek je zadovoljstvo čitati Grujičićeve tekstove.
Никола Везмар
Задовољство је прочитати овај чланак Ненада Грујичића, чији рад изузетно ценим и њега као човека веома уважавам. Због околности у предходном периоду, а нарочито после прогона Срба из Р. Хрватске, нематеријална културна баштина Срба Крајишника посебно је угрожена. Како и сам аутор наводи, неопходно је да иза овога стане држава Србија преко својих институција. Хрватска је успела да ојкачу региструје као своју нематеријалну културну баштину управо кроз институције државе. Завичајно удружење Крајишника „Никола Тесла“ већ девет година проводи пројекат под називом Фестивал крајишких пјесама „Крајишки бисери“. За овај период одржано је девет фестивала на којима је учествовало преко 60 изворних певачких група. Фестивал има за циљ очување изворног крајишког пјевања, драгуља наше нематеријалне културне баштине. На фестивалу је до сада отпеван велики број песама у изворном облику, чији се снимци чувају као трајан доказ о томе да је овај вид народног стваралаштва итекако жив.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља