недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Пароброд „Жупа” испловљава из пензије

Аутор: Н. Белићсреда, 05.02.2014. у 12:30
(Фото З. Анастасијевић)

Запуштено и зарђало плутајуће културно наслеђе – пароброд „Жупа”, привезан на десној обали Саве између „трамвајског” и Бранковог моста, у суботу ће бити домаћин феште која би овом броду требало да помогне да „исплови” из заборава. На палуби ће угостити своје поштоваоце, окупљене у грађанску иницијативу „Заједница Жупа”. Почетак обнове овог старог пловила које је прошле године навршило век од првогпоринућа, биће означен симболичким подизањем димњака.

Том приликом биће представљен и пројекат реконструкције, после које би овај пароброд требало да постане нови престонички културни и изложбени простор. Замисао је да „Жупа” буде место на којем ће се окупљати уметници, али и сви љубитељи историје, Саве, Дунава, Београда...

– Од тренутка када уметнички колектив „Каркатаг” у суботу подигне димњак, отпочиње етапно оживљавање брода. За почетак, повезивање са локалним удружењима која ће се укључити у програме на овом броду, попут оних која делују у Савамали, за чију обалу је „Жупа” и привезана, као и са „Миксер фестивалом”, Културним центром „Град”, „Новом искром”... Затим следе технички послови као што је уклањање мазутне воде из потпалубља, која је настала од отпадних горива из котларнице. Потом ће корито бити бетонирано, како би се труп осигурао, јер би потпуна реконструкција која би омогућила да се пловило опет креће била прескупа – наводи Златко Црногорац, извршни продуцент пројекта из Установе културе „Пароброд”.

У последњој етапи радова инфраструктура „Жупе” биће до краја обезбеђена, како не би било опасности за посетиоце, а у плану је и прикључење електричних инсталација.

– На тај начин овај брод који је учествовао у Првом светском рату требало би да буде спасен у години када се обележава век од почетка тог историјског догађаја. Овај парни тегљач остаће формално у власништву Предузећа „Иван Милутиновић”, али с обзиром на то да у његовом саставу није имао никакву намену, добили смо пристанак да преуредимо брод. У томе је посредовао Музеј науке и технике, као надлежна институција, под чијом је заштитом девет бродова, а међу њима и „Жупа”. Ова установа надгледаће и пројекат ревитализације – објашњава Црногорац. 

--------------------------------------------------------------------

Благо из Савамале ујединило Хамбург и Београд

Златко Црногорац наводи да је „Заједница жупа” окупила и представнике „Урбан инкубатора” који је покренуо „Гете институт” у акцији обнове Савамале, а помоћ пројекту пружили су Министарство културе, као и „Теленор фондација”.

– Иницијативу за обнову „Пароброд” је покренуо још 2012. када је у склопу „Миксер фестивала” у Савамали организовао део програма управо на „Жупи” и око ње, како би се скренула пажња на тај брод. Крајем октобра 2013. студенти Факултета примењене уметности из Хамбурга у класи Марјетице Потрч у сарадњи са „Урбан инкубатором”, отворили су нову етапу у животу брода – каже Црногорац. 

--------------------------------------------------------------------

Век успона и потонућа

Пароброд „Жупа” произведен је у Будимпешти, а најпре је „крштен” као – „Уна”. Носивост јој је била 127 тона, а брод је био наоружан са два „Шкодина” топа калибра 66 милиметара и три митраљеза. Учествовао је у нападу Аустроугарске на Београд 1915. Први пут је потонуо после пожара који га је задесио 1919. године. Обновљен је 1920. и продат једној румунској компанији у чијем је власништву је био у међуратном периоду, под именом „Cozio”. Совјетске трупе заплениле су га 1944. и користиле као миноловца. Крајем те године, по други пут је потонуо – страдао је на задатку, ударивши у мину код Старог Сланкамена.

Из Дунава је брод извађен 1945. након чега је обновљен и прекомандован у флоту Југословенског речног бродарства, добивши име „Жупа”, под којим је и пензионисан.


Коментари1
d0bfc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Stojkovic
Odrastao sam pored reke Save i podrzavam, iz srca ovaj projekat. Da podsetim da je i (stari) americki film "Cica Tomina koliba" dobrim delom sniman na Savi, na Adi Ciganljiji. Dekor je bio slican parobrod. Ne tako davno, imali smo Recno brodarstvo, brodove i slepove.Imali smo i Recnu Ratnu Mornaricu. Sava je velikim delom bila plovna. Danas nas zanose "Beogradom na vodi". Pitam se na kojoj vodi? Svi svetski gradovi koji "leze" pored vode, imaju bolju ponudu za turiste a vodu koriste kao TRANSPORTNE puteve. Mali i blizak primer je Budimpesta. Srbija u svemu kasni i pogresno investira. Ali zato puno obecava. Znate onu. "Obecanje ludom radovanje".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља