понедељак, 06.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.06.2016. у 22:00 Максим, епископ западноамерички
ЛИЧНИ СТАВ

Владика Максим: Треба ићи на Сабор на Криту

На овогодишњем мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду јасно и недвосмислено је изражена воља свих архијерејев да се подржи одржавање предстојећег Светог и великог сабора као и то да Српска православна црква потврђује своје учешће и тиме афирмише Сабор, који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године.

„Порука” нашег сабора осталим црквама, која је читана на завршној седници нашег сабора, ниуколико није подразумевала условљавање Светог и великог сабора нашим захтевима. Mи смо у њој само изнели ставове о неким актуелним питањима и нипошто нисмо имплицирали било шта друго. Наиме, у саборском саопштењу је речено да се ради о „начелном ставу по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом сабору”. Ваља истаћи, међутим, да одлука о учешћу наше цркве није донета „у начелу”, нити препуштена на додатно разматрање и условљавање ниједној даљој инстанци, па ни Синоду с патријархом на челу. Да не помињемо да је целокупна Православна црква деценијама саборно и комисијски радила на припреми овог сабора, те да су предстојатељи коначно у неколико наврата протеклих година потврдили и потписали одлуку о сазивању Светог и великог сабора 2016. године (у Цариграду, односно на Криту).

Oсим тога, чланови делегација помесних цркава потписали су не само одлуку о сазивању Сабора, већ и сва документа која се имају разматрати, као и правилник о раду Сабора, а тиме и пристали на агенду коју је Сабор зацртао. Због тога су непоштени покушаји који се последњих дана намећу да Српска црква после свих својих саборских одлука игнорише не само вољу свог сабора, већ и став њених делегата у припремама великог Сабора коју су и они сами потврдили и својим потписом.

Према томе, полазимо на овај свети и велики сабор са жељом да он васпостави и зајемчи заједништво међу локалним црквама унутар једне цркве „по васељени” и да тиме улије наду у спасење од смрти. Српска црква не испољава маловерје које се дâ приметити код појединих, који би да унапред одлуче да Свети и велики сабор неће бити онакав каквим су га они замислили. Архијереји наше цркве се препуштају благослову Светог и великог сабора који је – историја то сведочи – сâм по себи „чудо” и „догађај”, и он својом евхаристијом зацељује све ране, како оне видљиве тако и не невидљиве.

Ми желимо истаћи да је у поређењу с неким негативним ставовима, за Српску цркву изнад свега важније васељенско послање православља. Поједини, а то увек изнова бива, испољавају колебање слабашне воље и као да се одричу од смелости и активне сарадње с благодаћу Божијом. Наша црква је свесна да евентуални неуспех да се одржи Свети и велики сабор лако може допринети томе да у скорије време никакав сабор уопште не буде могућ, и да се односи међу црквама битно наруше.

Такође, Свети и велики сабор на Криту не може бити преиначен у „предсаборско међуправославно саветовање” зато што никада и нигде у историји није забележено одржавање неког већег сабрања православних епископа, а да то сабрање истовремено није било и Свети и велики (не неопходно и васељенски) сабор.

Стога је наша нада да ће коначно један Свети и велики сабор својим радом, а посебно светом литургијом која ће се служити на Криту, дати могућност православнима да у историји изразе стварност Педесетнице и икону будућег света који превазилази смртну распарчаност, захваљујући свом јединству и утеловљењу у Христу, а упркос извесним различитим погледима.

Дакле, не постоји могућност да представништво Српске православне цркве не учествује на Светом и великом сабору јер би се у супротном прекршила воља Светог архијерејског Сабора наше цркве и издала ишчекивања васељенског православља. Ми не желимо да пред историјом останемо упамћени као неко ко је подривао стварност и институцију саборности која влада међу помесним православним црквама.

Надамо се да ћемо уз помоћ Пресвете тројице, уз стрпљиво узајамно поверење свих, кроз дијалог и чисту савест, благоразумно превладати искушења из домена унутарправославних односа и одговорно учествовати на Светом и великом сабору који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године. Учешће у овом сабору сматрам као једини исправан чин пред Богом, пред Саборно-католичанском црквом по васељени, пред Сабором наше помесне цркве и пред историјом. У овомe „свету”, у коме владају разједињујуће силе, црква Христовa кроз Сабор и саборске догађаје позива све на заједнички покушај динамичког очувања свог јединства и заједничко сведочење љубави у Христу. Упркос појединим нерешеним или болним питањима, предстојећи Свети и велики сабор Православне цркве пружа наду у то христолико јединство и заједништво Духа светога.

Коментари39
4aecc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srboje
Ako Vaseljenska Patrijarsija nastavi da insistira na odrzavanju Sabora i pored ozbiljnih primedbi ostalih sestrinskih Crkava onda znamo odakle se potpiruje apsolutizam i vlastoljublje. A sa druge strane Bugari su se pokazali kao odani podanici novom svetskom poredku, prvi minirajuci Svepravoslavni Sabor. Za njima su naravno krenuli Antiohijci a ni jedni ni drugi gotovo da nemaju monastva. Ko kog se zamonasi kod njih odmah ga postavljaju za Vladiku.
Зоран
Ових дана размишљам на шта ме дубински асоцира тај избор Крита за одржавање Свеправославног сабора под кишобраном америчких тајних агената. Сад ми засвитка у мозгу појма СОФИЗАМ. Софизам значи нешто мудро или лукаво смишљено, у логици - ”закључак на основу двосмислености израза за средњи појам где се то намером чини ради завођења другог”. И сетих се оног школског примера: ”Епименид, Крићанин, каже да сви Крићани лажу; а Епименид је сам Крићанин, те, према томе, није истина да Крићани лажу; дакле, Епименид говори истину; дакле сви Крићани лажу”! Дакле, врх СПЦ издао је саопштење да ”осећа тешкоћу да учествује”, али је у међувремену изасланик српског патријарха који је већ на Криту фанариотима пренео потврду неизоставног учешћа СПЦ на сабору. Е тако ће цариградска њуејџерска софистика преведена на српски и њени прелати и у да нас обичне вернике у СПЦ и у свему другом ”замантавау” и ”ућуткавау” у наступајућим годинама, ако Бог неко чудо не учини. Помагајте, свети Саво и Симеоне!
Мирко
Папистички образац понашања који неофанаротско језгро у СПЦ спроводи над својим народом - више од десет година намеће му своје одлуке беспоговорно и одбија свако људско непосредно општење са њим,не обазирући се на његове вапаје - сада се преноси на свеправославни план, а начело саборности качи мачку о реп. За екуменизирано вођство СПЦ више није важно што су руски, бугарски, антиохијски и грузински патријарх против оваквог ”свеправославног” сабора, а и не стиди се и не згража директног саучесништва америчких тајних служби у његовом програмирању и организацији. Његова ”гркоманија” претвара поједине српске епископе у пуке роботе цијанизованог Цариграда, па мисле да ће, као и свој јадни народ, тако присилити и остале патријархе са ”њиховим” клиром и паством да прихвате аутократске одлуке изманипулисаног ”већа” критског.
Ivo
Sabor je Razbojnicki.Kao onaj Efeski iz 449.godine.Ovo ce biti Drugi Razbojnicki Kritski Sabor 16.6 2016 (tri 666).Ko ode od nasih vladika upisace se u neslavnu istoriju.
Атаман
Ови наши епископи, да им човек нацрта две овце на папиру, не би могли да се договоре које су боје. Има ли у Цркви реда и поретка?! Ово сваки владика глуми неког малог папу. Архијерејски сабор је јасно изнео препреке за учешће Српске цркве на Великом сабору, ту одлуку је између осталих потписао и овај владика Максим, који сада прича тотално другачију причу, односно негира свој сопствени потпис на одлуци сабора. Дакле, видимо да су нам епископи превртљиви и непостојани, да олако стављају потписе на изјаве које после још лакше одбацују. Не само да се на тај начин поигравају са верницима који су оваквим понашањем збуњени и револтирани, него деградирају саму Цркву коју би требало да воде и предводе на општу корист друштва.
Жељко
Сабор није изнео препреке. Ниси читао саборску одлуку или је ниси разумео као ни овај текст!
Ана
Можемо ли разумно говорити о чињеницама, а да не вређамо једни друге? Пре свега, покажите где је то Арх.Сабор јасно изнео препреке за учешће на Великом Сабору, осим ако не мислите на писмо Синода од 9.6. које је у супротности са званчиним саборским обавештењем. Подсетника ради, прочитајте још једном ово званично обавештење са мајског Сабора - "Најважнија тема овогодишњег заседања Сабора била је припрема за учествовање Српске Православне Цркве на Светом и Великом Сабору Православне Цркве, сазваном за јун ове године на острву Криту. У вези са тим предстојећим свеправославним Сабором Сабор архијерејâ Српске Православне Цркве је усвојио текст који изражава његов начелни став по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом Сабору." Контрадикторно писмо се појавило две седмице после Сабора, а зна се и ко га је подметнуо. Уосталом и наше Владике потичу из нашег народа- сви смо одговорни за све. Подајмо своју енергију на молитву, а не толико на критику без основа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља