Нови живот „орла”

– Вођена ракета ваздух-земља ВРВЗ-200 домета 40 километара опремљена је телевизијском или термовизијском главом за самонавођење и линком за пренос слике с главе ракете до приказивача у кабини авиона, као и за пренос команди управљања од оператера до ракете. Опрема за линк између авиона и ракете интегрисана је у подвесни контејнер, који је подвешен испод трупа авиона.

У циљу стварања услова за летна испитивања и лансирање ракете ВРВЗ-200, које се очекује у наредних неколико недеља, у току је реализација верификационих и хомологационих испитивања уграђене опреме – кажу за „Политику” у Министарству одбране.

„Орао” је понос ваздухопловне индустрије СФРЈ, осим за подршку трупама по земљи намењен је и за извиђање и обуку, па и за дејства по циљевима у ваздушном простору. Авион постиже високе подзвучне брзине, а у време ЈНА опитни пилот је овом летелицом у обрушавању пробио звучни зид. „Орлови” су своју жилавост и ефикасност потврдили у ратовима на простору бивше Југославије.

Ове летелице и данас су у употреби у Војсци Србије, а пошто је прошло више од четврт века од њихове производње, поставило се питање шта учинити с њима, односно јуришном авијацијом. Нови авиони су, наравно, скупи, па је модернизација постојећих, иначе уобичајена ствар у ваздухопловству, логично решење.

У досадашњој експлоатацији, авиони типа „орао” просечно су налетели око једне четвртине прописаног века употребе од 3.000 часова. Испитивања стања структуре авиона потврдила су могућност продужења века употребе ових авиона до 48 година (оријентационо до 2040. године). Могућност релативно дуге употребе авиона, уз доказане високе перформансе, оправдава разматрање могућности његове модернизације у циљу повећања способности и ефикасности употребе у савременим и будућим условима борбених дејстава – наводе у Министарству одбране.

Модернизација „орла” подразумева уградњу дигиталне електронске опреме, система наоружања, нападно-навигацијског система и уређаја за противелектронску заштиту. Осим тога, обавиће се модификација делова структуре, уградња једноделног предњег ветробранског стакла и, наравно, новог вођеног наоружања за дејство по циљевима на земљи.

– На овај начин постижу се прецизнија навигација и употреба авиона у свим метеоролошким условима, дању и ноћу, ефикасно налажење циљева и дејство, смањење оптерећења пилота, проширење палете наоружања савременим високопрецизним убојним средствима с тржишта и из домаћег развоја, велико повећање способности самозаштите и преживљавања у борбеним дејствима. С новим вођеним ракетама и бомбама за дејства по циљевима на земљи, авион „орао” би могао прецизно да дејствује са даљина од 8 до 40 км, чиме би се, уз унапређену способност самозаштите авиона, знатно повећала вероватноћа преживљавања током дејства – наводе у Министарству одбране.

Како кажу, уграђен је и нови оптоелектронски аквизициони систем који омогућава захват циљева на већим даљинама а интегрисани су и нови системи вођеног наоружања, првенствено из домаћег развоја за дејства по циљевима на земљи: вођене ракете ваздух-земља ВРВЗ-200, ВРВЗ‑240, „кошава 1”, „кошава 2” и ласерски вођена бомба ЛВБ-250Ф.

– Спроведена истраживања која се односе на могућност модернизације авиона „орао” указују да је модернизација у потпуности оправдана и да ју је могуће реализовати првенствено ангажовањем домаћих истраживачких, производних и ремонтних капацитета, при чему би се с инотржишта набављала само специјализована авионика и опрема. На овај начин би се оформио и адекватан истраживачко-развојни кадар, који би, у перспективи, услуге овог типа могао да пружа и другим корисницима – истичу у Министарству одбране.