Чаплин у Крагујевцу

Србија каска за модерним светом, али нам стране компаније помажу да га сустигнемо. Према новом колективном уговору, који је менаџмент фабрике потписао са радницима, „Фијат” у Крагујевцу може да убрза своје производне траке до максимума. Ето прилике да се подсетимо филма „Модерна времена” Чарлија Чаплина, који млађи нараштаји вероватно нису гледали. Човек, покушавајући да завије све шрафове на траци која се све брже креће, на крају заврши у утроби машине. Иза Чаплиновог комичног гега крије се бескрајно тужан човек који схвата да је хуманост протерана из модерног света којим царују машине баждарене по потреби индустријалаца и великих корпорација.

Много пута смо на страницама овог листа говорили о уговору који је наша држава потписала са „Фијатом” 2008, о његовој политичкој предисторији и свим манама финансијског дела тог историјског договора. Иако мањински власник са 33 одсто удела, наша држава је у заједничко привредно друштво „Фијат–Крајслер аутомобили Србија” уложила много више него већински власник који има двотрећински капитал. На пример, давали смо по 10.000 евра за сваког радника ког би „Фијат” ангажовао, а били смо и гарант отплате кредита које је заједничка компанија подизала у оквиру инвестиције вредне 1,3 милијарде евра.

Али ко је потписао тај уговор? Млађан Динкић, бивши министар, човек чије се име нашло на затворској кошуљи са пругама коју је председник Александар Вучић, својевремено, као посланик, показивао за говорницом Народне скупштине РС. Тај човек је после отпевао неколико Кикијевих балада, а његови људи су остали да се мувају у власти и око ње, све говорећи како су субвенције страним инвеститорима безалтернативна опција. И нови властодршци су прихватили ту идеју, све верујући да ћемо тако брже ухватити корак са „врлим новим светом”.

Али ко је, сада, потписао нови, трогодишњи, колективни уговор по коме послодавац може да убрза своје машине колико хоће? Синдикат, који се бори за права радника и боље услове рада. Невероватно. А и део крагујевачких новинара је пожурио да похвали нови колективни уговор, све сугеришући нам како то значи да „Фијат” остаје у Србији. Коју ће брзину достићи „Фијатове” машине на крају баладе о тужном човеку који кући носи 42.250 динара, колико од јануара износи бруто плата запосленог у крагујевачкој фабрици аутомобила.

Овде као да сви желе да учествују у „модерним временима”, и као да више нико не жели да изостане са вртешке која се све брже креће. Заводљиво је обртати се укруг, све брже и брже, без смисла и краја. На љуљашкама су сви, и политичари, и синдикати, и новинари, и аналитичари, раднике нико није питао да ли им је мука, а точак машине окреће послодавац који пребројава новац од продатих улазница у дехуманизовани свет који се већ обрачунао са својим највећим непријатељем – смехом. На крају, трака ће ићи толико брзо да се из утробе машине више неће чути ни наш последњи вапај за Чаплином.