Čaplin u Kragujevcu

Srbija kaska za modernim svetom, ali nam strane kompanije pomažu da ga sustignemo. Prema novom kolektivnom ugovoru, koji je menadžment fabrike potpisao sa radnicima, „Fijat” u Kragujevcu može da ubrza svoje proizvodne trake do maksimuma. Eto prilike da se podsetimo filma „Moderna vremena” Čarlija Čaplina, koji mlađi naraštaji verovatno nisu gledali. Čovek, pokušavajući da zavije sve šrafove na traci koja se sve brže kreće, na kraju završi u utrobi mašine. Iza Čaplinovog komičnog gega krije se beskrajno tužan čovek koji shvata da je humanost proterana iz modernog sveta kojim caruju mašine baždarene po potrebi industrijalaca i velikih korporacija.

Mnogo puta smo na stranicama ovog lista govorili o ugovoru koji je naša država potpisala sa „Fijatom” 2008, o njegovoj političkoj predistoriji i svim manama finansijskog dela tog istorijskog dogovora. Iako manjinski vlasnik sa 33 odsto udela, naša država je u zajedničko privredno društvo „Fijat–Krajsler automobili Srbija” uložila mnogo više nego većinski vlasnik koji ima dvotrećinski kapital. Na primer, davali smo po 10.000 evra za svakog radnika kog bi „Fijat” angažovao, a bili smo i garant otplate kredita koje je zajednička kompanija podizala u okviru investicije vredne 1,3 milijarde evra.

Ali ko je potpisao taj ugovor? Mlađan Dinkić, bivši ministar, čovek čije se ime našlo na zatvorskoj košulji sa prugama koju je predsednik Aleksandar Vučić, svojevremeno, kao poslanik, pokazivao za govornicom Narodne skupštine RS. Taj čovek je posle otpevao nekoliko Kikijevih balada, a njegovi ljudi su ostali da se muvaju u vlasti i oko nje, sve govoreći kako su subvencije stranim investitorima bezalternativna opcija. I novi vlastodršci su prihvatili tu ideju, sve verujući da ćemo tako brže uhvatiti korak sa „vrlim novim svetom”.

Ali ko je, sada, potpisao novi, trogodišnji, kolektivni ugovor po kome poslodavac može da ubrza svoje mašine koliko hoće? Sindikat, koji se bori za prava radnika i bolje uslove rada. Neverovatno. A i deo kragujevačkih novinara je požurio da pohvali novi kolektivni ugovor, sve sugerišući nam kako to znači da „Fijat” ostaje u Srbiji. Koju će brzinu dostići „Fijatove” mašine na kraju balade o tužnom čoveku koji kući nosi 42.250 dinara, koliko od januara iznosi bruto plata zaposlenog u kragujevačkoj fabrici automobila.

Ovde kao da svi žele da učestvuju u „modernim vremenima”, i kao da više niko ne želi da izostane sa vrteške koja se sve brže kreće. Zavodljivo je obrtati se ukrug, sve brže i brže, bez smisla i kraja. Na ljuljaškama su svi, i političari, i sindikati, i novinari, i analitičari, radnike niko nije pitao da li im je muka, a točak mašine okreće poslodavac koji prebrojava novac od prodatih ulaznica u dehumanizovani svet koji se već obračunao sa svojim najvećim neprijateljem – smehom. Na kraju, traka će ići toliko brzo da se iz utrobe mašine više neće čuti ni naš poslednji vapaj za Čaplinom.