Бранко Берчек 15 година тражио проверу крвне групе

Судско веће којем је тада председавао судија Драгољуб Албијанић одбило је да затражи овај доказ, не сматрајући га битним. Тако је пресуда донета, Берчек је проглашен кривим, а да није утврђена његова крвна група. Важно је нагласити да је суд имао друге врло чврсте доказе против Берчека у случају „Будва”, на основу којих је несумњиво утврђена његова кривица. То је касније потврђено другостепеном и трећестепеном судском одлуком.

„У том поступку је утврђено да Вук Драшковић има нулту крвну групу, док за Берчека анализе нису рађене. Он је у затвору Забела због болести био у болници, где је урађена и провера крвне групе. Испоставило се да је реч о АБ плус. Међутим, у затвору је врло тешко добити ту потврду у писаном облику и то је потрајало годинама”, каже за „Политику” адвокат Зора Добричанин Никодиновић.

На Вука Драшковића пуцано је 15. маја 2000. године, док је седео у дневној соби своје куће у Будви. Атентатор је у лидера СПО испалио рафал пуцајући са терасе, али су га од испаљених осам, два метка само окрзнула по глави. Суд је утврдио да је то био Берчек, а осуђен је и по другој тачки оптужнице, као особа која је усмртила Стамболића, 25. августа 2000. године, пуцајући му у потиљак на Фрушкој гори. Ту је Стамболићево тело закопано, да би било откривено током акције „Сабља”, 2003. године. Овај део оптужнице доказан је највише захваљујући сведоку сараднику.

„Пресуда се није заснивала на доказу на основу нечије крвне групе. Нови доказ ни на који начин не може да оспори друге непобитне чињенице, а то су десетине изјава сведока, признања неких окривљених и многобројни материјални трагови на основу којих је утврђена хронологија и донета пресуда”, каже за наш лист адвокат Никола Баровић, један од заступника оштећених у предмету „Будва и Стамболић”.

Захтеву за понављање поступка придружио се и адвокат Александар Ковачевић, бранилац Милорада Улемека Легије, који је такође у овом случају осуђен на максималних 40 година затвора. Бранилац је навео да је у време када су ови злочини извршени максимална запрећена казна за убиство била 15 година. Казна од 40 година у закон је уведена 2002. Додуше, у време злочина важила је и смртна казна (која је укинута 2001), али су се у многим поступцима правна копља ломила око примене закона и питања да ли 40 година може да буде замена за најстрожу казну или не. Улемеков адвокат је у прилог својим тврдњама навео друге судске одлуке у којима је став био да се за злочине из периода пре укидања смртне казне не може изрећи казна строжа од 15 година.

Према речима Зоре Добричанин Никодиновић, у захтеву којим се тражи ново суђење наводи се и други разлог за понављање поступка. То је изјава судије Врховног суда Милене Инић Дрецун, која је била председник већа у трећем степену. Одбрана је доставила њену изјаву медијима из 2007. године, када је рекла да је током одлучивања у овом предмету „дала оставку на функцију судије Врховног суда Србије јер се суди само претпоставкама, а не утврђивањем материјалне истине”. То по ставу одбране значи да је трећестепена одлука донета незаконито.

У случају који су медији прозвали „Будва и Стамболић” осуђени су и припадници ЈСО Душко Маричић Гумар и Леонид Миливојевић на по 30 година затвора, Ненад Илић на 15, док је Ненад Бујошевић осуђен на 35 година. Бивши начелник ДБ-а Радомир Марковић осуђен је у том поступку на 15 година затвора, а као налогодавац политичког убиства означен је Слободан Милошевић, коме се у то време судило у Хагу.