Ризици на западном Балкану

„Приметно зближавање Турске са Русијом, и назнаке нових спона између Ирана, Сирије, Турске и Русије, чини да Грчка добија изглед последње линије одбране Европе. У случају таквог сценарија, од животног би интереса било да позадина буде стабилна”, процењује Ковачић.

Ко би требало да се ангажује на дотичној „фортификацији” позадине?

У Делфима је јуче Хедер Коунли, старији потпредседник за Европу, Евроазију и Арктик америчког Центра за стратешке и међународне студије, најавила да се САД спремају на „велики повратак” у арену западног Балкана, „и то не само војно, већ и дипломатским и економским иницијативама”. По речима Коунлијеве, Америка је из различитих разлога „изгурана” са западног Балкана (као и са Средњег Истока), али Вашингтон нашем делу света поново даје виши приоритет, не сматрајући га – као деценијама раније – темом европске безбедности и политике.

Кејт Смит, британска амбасадорка у Грчкој, упозорила је да су, упркос изузетним развојним потенцијалима западног Балкана, „ризици и претње све бројнији”: од епидемије корупције, дављења медија, јачања организованог криминала у спрези са политичким силницима, повратка радикализованих џихадиста, до „конфронтирајућег деловања Русије, посебно на терену Србије, Црне Горе и Републике Српске”, против придруживања ЕУ. Британска амбасадорка тим поводом је најавила да ће званични Лондон у 2018. години усмерити 41 милион фунти за „унапређење владавине закона и пословног окружења” у региону западног Балкана. Истовремено, Смитова је Грчкој скренула пажњу да би у интересу Атине свакако било да „на њеним северним границама не буде нестабилности”.

Јоргос Катругалос из Министарства иностраних послова Грчке истакао је „високе економске интересе Атине на западном Балкану” и указао на нове ветрове политичке и привредно-енергетске сарадње у региону, са кључним циљем прикључивања ЕУ. Катругалос истовремено оцењује да Грчка остаје „раскршће, не само према Европи, већ и према Азији”.

У међувремену, западне процене прилика на западном Балкану увелико су оспорили проф. др Иво Јосиповић, бивши председник Хрватске (2010–2015), и Константина Боцију, директор Фондације Константинос Караманлис и предавач савремене историје и међународне политике на Универзитету Пелопонез. И Јосиповић и Боцијуова истакли су „забринутост због развоја прилика на Балкану”. Колико је Запад данас у стању да процени развој прилика у другим деловима света: какве су биле прогнозе интервенција у Сирији, Либији, Ираку, Авганистану, упитао је Јосиповић.

Да ли је западни Балкан ново ратно шаховско поље великих сила, додао је бивши председник Хрватске. Ко хоће да разуме развој ситуације на западном Балкану данас, мора да узме у обзир да је овај регион недовољно развијен, упркос силним обећањима спољног света, оптерећен бројним последицама недавних ратова, у раљама ојачалог „екстремног национализма” и изложен међународној избегличкој кризи… набројао је Јосиповић.

У овом делу света не води се битка против „балканских духова”, како неки приказују, већ битка за одбрану „душе Европе”, оценио је Иво Јосиповић. Колико год да преовладава процена да је целом региону место у ЕУ и унутар НАТО-а, истовремено је јако и уверење да Европа мора преузети одлучне кораке да „западни Балкан не отклиза уназад, уместо унапред”, закључио је Јосиповић.

По оцени професорке Боцију, Србија је држава од кључног значаја за развој безбедносне слике западног Балкана и Европе. Двадесет година након ратова на Косову, данас уопште није очигледно да ће регион западног Балкана без препрека пасти у загрљај Западу, као што се пре две деценије очекивало. Регион, у међувремену, већ деценијама регулишу бројни тзв. привремени међународни споразуми: Њујоршки из 1995. године (између Грчке и Македоније), Дејтонски, Резолуција 1244, Охридски из 2001. године (између Албаније и Македоније)… На карти, то се огледа у мозаику држава различитог устројства, протектората, полуаутономних полудржавних заједница… са веома различитим односом према Западу.

У међувремену, Русија се враћа на Балкан, Турска се потврђује као снажан фактор у региону, ту је и Кина као наизглед неочекивани играч, а ни земље Залива не заостају са иницијативама у овом делу света. Другим речима, геополитика се на велика врата враћа на западни Балкан, регион у којем је Србија централни актер.

Без прихватљивог решења за питања Србије и Косова, Београд би могао да остане маргинализован. Без тог решења, у срцу западног Балкана настала би „црна рупа”, са могућим безбедносним домино последицама и по регион и шире, по Европу. У том контексту, разумљиве су стрепње за даљи развој догађаја на западном Балкану, упозорила је јуче Константина Боцију.