Rizici na zapadnom Balkanu

„Primetno zbližavanje Turske sa Rusijom, i naznake novih spona između Irana, Sirije, Turske i Rusije, čini da Grčka dobija izgled poslednje linije odbrane Evrope. U slučaju takvog scenarija, od životnog bi interesa bilo da pozadina bude stabilna”, procenjuje Kovačić.

Ko bi trebalo da se angažuje na dotičnoj „fortifikaciji” pozadine?

U Delfima je juče Heder Kounli, stariji potpredsednik za Evropu, Evroaziju i Arktik američkog Centra za strateške i međunarodne studije, najavila da se SAD spremaju na „veliki povratak” u arenu zapadnog Balkana, „i to ne samo vojno, već i diplomatskim i ekonomskim inicijativama”. Po rečima Kounlijeve, Amerika je iz različitih razloga „izgurana” sa zapadnog Balkana (kao i sa Srednjeg Istoka), ali Vašington našem delu sveta ponovo daje viši prioritet, ne smatrajući ga – kao decenijama ranije – temom evropske bezbednosti i politike.

Kejt Smit, britanska ambasadorka u Grčkoj, upozorila je da su, uprkos izuzetnim razvojnim potencijalima zapadnog Balkana, „rizici i pretnje sve brojniji”: od epidemije korupcije, davljenja medija, jačanja organizovanog kriminala u sprezi sa političkim silnicima, povratka radikalizovanih džihadista, do „konfrontirajućeg delovanja Rusije, posebno na terenu Srbije, Crne Gore i Republike Srpske”, protiv pridruživanja EU. Britanska ambasadorka tim povodom je najavila da će zvanični London u 2018. godini usmeriti 41 milion funti za „unapređenje vladavine zakona i poslovnog okruženja” u regionu zapadnog Balkana. Istovremeno, Smitova je Grčkoj skrenula pažnju da bi u interesu Atine svakako bilo da „na njenim severnim granicama ne bude nestabilnosti”.

Jorgos Katrugalos iz Ministarstva inostranih poslova Grčke istakao je „visoke ekonomske interese Atine na zapadnom Balkanu” i ukazao na nove vetrove političke i privredno-energetske saradnje u regionu, sa ključnim ciljem priključivanja EU. Katrugalos istovremeno ocenjuje da Grčka ostaje „raskršće, ne samo prema Evropi, već i prema Aziji”.

U međuvremenu, zapadne procene prilika na zapadnom Balkanu uveliko su osporili prof. dr Ivo Josipović, bivši predsednik Hrvatske (2010–2015), i Konstantina Bociju, direktor Fondacije Konstantinos Karamanlis i predavač savremene istorije i međunarodne politike na Univerzitetu Peloponez. I Josipović i Bocijuova istakli su „zabrinutost zbog razvoja prilika na Balkanu”. Koliko je Zapad danas u stanju da proceni razvoj prilika u drugim delovima sveta: kakve su bile prognoze intervencija u Siriji, Libiji, Iraku, Avganistanu, upitao je Josipović.

Da li je zapadni Balkan novo ratno šahovsko polje velikih sila, dodao je bivši predsednik Hrvatske. Ko hoće da razume razvoj situacije na zapadnom Balkanu danas, mora da uzme u obzir da je ovaj region nedovoljno razvijen, uprkos silnim obećanjima spoljnog sveta, opterećen brojnim posledicama nedavnih ratova, u raljama ojačalog „ekstremnog nacionalizma” i izložen međunarodnoj izbegličkoj krizi… nabrojao je Josipović.

U ovom delu sveta ne vodi se bitka protiv „balkanskih duhova”, kako neki prikazuju, već bitka za odbranu „duše Evrope”, ocenio je Ivo Josipović. Koliko god da preovladava procena da je celom regionu mesto u EU i unutar NATO-a, istovremeno je jako i uverenje da Evropa mora preuzeti odlučne korake da „zapadni Balkan ne otkliza unazad, umesto unapred”, zaključio je Josipović.

Po oceni profesorke Bociju, Srbija je država od ključnog značaja za razvoj bezbednosne slike zapadnog Balkana i Evrope. Dvadeset godina nakon ratova na Kosovu, danas uopšte nije očigledno da će region zapadnog Balkana bez prepreka pasti u zagrljaj Zapadu, kao što se pre dve decenije očekivalo. Region, u međuvremenu, već decenijama regulišu brojni tzv. privremeni međunarodni sporazumi: Njujorški iz 1995. godine (između Grčke i Makedonije), Dejtonski, Rezolucija 1244, Ohridski iz 2001. godine (između Albanije i Makedonije)… Na karti, to se ogleda u mozaiku država različitog ustrojstva, protektorata, poluautonomnih poludržavnih zajednica… sa veoma različitim odnosom prema Zapadu.

U međuvremenu, Rusija se vraća na Balkan, Turska se potvrđuje kao snažan faktor u regionu, tu je i Kina kao naizgled neočekivani igrač, a ni zemlje Zaliva ne zaostaju sa inicijativama u ovom delu sveta. Drugim rečima, geopolitika se na velika vrata vraća na zapadni Balkan, region u kojem je Srbija centralni akter.

Bez prihvatljivog rešenja za pitanja Srbije i Kosova, Beograd bi mogao da ostane marginalizovan. Bez tog rešenja, u srcu zapadnog Balkana nastala bi „crna rupa”, sa mogućim bezbednosnim domino posledicama i po region i šire, po Evropu. U tom kontekstu, razumljive su strepnje za dalji razvoj događaja na zapadnom Balkanu, upozorila je juče Konstantina Bociju.