среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Да плате устану, а млади остану

Радници овог Првог маја подсећају послодавце и све који одлучују да због ниских зарада и сведених права радника сваке године у свет оде 30.000 младих и школованих
Аутор: Александар Микавицапонедељак, 30.04.2018. у 11:00
Љу­би­сав Ор­бо­вић (Фото Бета АП) / Ран­ка Са­вић (Фото Бета АП) / Зо­ран Сто­јиљ­ко­вић (Фото Бета)

Из тврђава „света капитала”, од Вашингтона – седишта ММФ-а и Светске банке – преко Брисела, стижу похвале властима у Србији због економског напретка. Србија је, кажу владари света, на добром путу транзиције, али Срба је сваким даном све мање.

Централна парола овогодишњег првомајског радничког протеста морала је да буде: „Да плате устану, а млади остану”, истичу у разговору за наш лист Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката, и др Зоран Стојиљковић, први човек Уједињених гранских синдиката „Независност”, а потписује је и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

Синдикалци хоће да верују да њихово „тражимо” и „поручујемо” неће остати без одјека.

– На последњих неколико седница Социјално-економског савета, месту преговарања и договарања представника запослених, послодаваца и државе, коме сам донедавно председавао, људи из Уније послодаваца су указивали да одлазак младих из земље постаје све озбиљнија сметња – каже Орбовић. – Остају без инжењера, али и без мајстора. Просечна старост запослених је 45 година, а младих је све мање. У Војводини их већ траже по селима, нуде им обуку и веће зараде. Треба створити услове да плате сваке године реално расту како би се остварио један од наших захтева из овогодишњег првомајског прогласа – да сви грађани, посебно млади, верују у боље сутра. Само тако ће остати у земљи, стварати породице и рађати.

Према званични подацима, предузећа у Србији већ трећу годину заредом остварују профит. У 2017. „чиста зарада” српске привреде премашила је 437 милијарди динара, што је више него двоструко у поређењу са 2016. Орбовић сматра да би после повећања минималне зараде у претходне две године за осам и десет одсто, као и повећања пензија и плата запослених у државним службама, капиталисти и држава у 2018. могли више да одреше кесу.

Орбовић се не слаже са својим колегама кад тврде да је Социјално-економски савет пука форма „социјалног дијалога”, на чему инсистира Европска унија. Каже да се договорено често споро спроводи у живот, али резултати ипак дођу.

Ранка Савић, прва жена на челу синдикалне централе у Србији и једна од ретких у Европи, сматра да многи „неолиберални” закони не би прошли да су синдикати били јединствени.

– Сада се најављују измене и допуне Закона о раду, који нас је вратио у доба „Јуре” – упозорава Савић. – Послодавци траже да се рад на одређено време продужи на 36 месеци, мада они не поштују постојећу одредбу у Закону да рад на одређено не може да траје дуже од 24 месеца, а има случајева да траје годинама. Инспекција ретко кад стане на страну радника, док редовно и смерно удовољава захтевима послодаваца. На конгресу у мају руководство АСНС-а саопштиће чланству да смо на стотине људи вратили на посао – каже наша саговорница. – У 2017. потписали смо више од 200 колективних уговора и запосленима обезбедили боље услове од оних које им гарантује Закон о раду. На Аеродрому „Никола Тесла” запосленима се исплаћује минули рад и за године проведене код другог послодавца. Једна од наших великих победа извојевана између два наша конгреса јесте и то што смо се изборили да се и женама, ако хоће, омогући да раде до 65. године. Ове године борићемо се против радничке пошасти која нарочито погађа младе, а име јој је ’рад на лизинг’.

Да су међусобна сукобљавања слабила моћ „српске синдикалне песнице” не спори ни професор Зоран Стојиљковић:

– Већ три деценије синдикати свуда у свету иду из пораза у пораз, пристајући на урушавање радних и социјалних права и на несигуран рад – увиђа Стојиљковић. – Синдикална база је уплашена, укроћена, разједињена и несолидарна. Сада нам је јасно да се на изборима ништа неће променити ако не бранимо своја права сваки дан и не само на радном месту. Последњих година синдикати у Србији се не сукобљавају као деведесетих прошлог и у првој деценији овог века, али још не идемо заједно у акције.

Он најављује да ће УГС „Независност” убудуће деловати заједно и са невладиним организацијама, а у првомајској поворци у главном граду биће и чланова студентских организација. „Синдикати ће се за своје захтеве борити солидарно: запослени, млади, стари, незапослени.

Једна од порука овогодишњег Првог маја је и да ће радници одговоре на своје захтеве тражити од власти. На то радници имају право, а власт има обавезу да одговори, кажу синдикалци.

„Минималац”

Око 330.000 људи ради за „минималац” од око 25.000 динара, а неки су приморани да од те суме, да не би добили отказ, газди враћају 5.000. Са просечном платом од око 400 вера, Србија је само испред Македоније и Албаније. Због тога трпе радници, али и држава и социјални фондови.

Нису сви исти

Један од марифетлука српских капиталиста јесте и да топло препоручују запосленима да раде и прековремено. Кажу: „Пожељно је, ако имате амбицију да останете у фирми.” Радник онда „добровољно” прихвата да ради 10–12 сати, па и суботом, недељом и празницима.

– Млади људи су приморани да пристану – каже Љубисав Орбовић. – Али више од половине прековремених радних сати се не плати. Ипак, нису сви послодавци исти. Има и оних који се неће огрешити о радника ни за шта на свету. Они поштено плате, награде и помогну у невољи.


Коментари23
132d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jeremija
@muradin Naši izvlače dobit, prikazujući lažne račune za krečenje i slične budalaštine. Država to zna, ali se zadovoljava porezom. Ceh uvijek plaćaju zaposleni. Na kraju godine, prikazana dobit je minimalna, tek tolika da ne naruši bilans zbog kreditnog rejtinga. Strašno!
Stefan Petkovic
Iole ozbiljno bi delovali kada bi rekli "mi smo protiv EU", jer jurimo ka EU, dakle bas ka toj zajednici koja tretira radnike kako ih tretira, odatle je to "na lizing" trgovina belim robljem, onde se ubijaju stresirani zbog posla, ne znaju gde im je glava i zbog cega takodje ne radjaju pa uvoze sve i svakakve, ovde se prosto prate i uvoze trendovi, ali ipak se i dalje prica "mi smo za bolja prava radnika i za EU". nece da moze. i koj ce nam prava radnika ako nema radnika? jer nema dece. aman. inace treba znati da u trenutku kad postoji "pozitivna" diskriminacija u zaposljavanju na racun muskaraca, a u korist zena, mora se biti svestan da su jedni radnici privilegovani(ji) od drugih, zenski od muskih.
Momir
Od tih '437 milijardi dinara' koje je Srbija toboze zaradila, otkinite sve one subvencije strancima, smanjivanja penzija i socijalnih davanja, besomucna zaduzivanja u Emiratima, Kini i Rusiji, pa cete shvatiti gde su te pare otisle, umesto na one koji se iseljavaju!
Dragan Jovic
Sta ce vam toliki clanak Sve je kratko i jasno Povecajte plate pa cemo videti rezultat Zar ne
Muradin Rebronja
Ne plate nego zarade. Prethodno razdvojiti rad od nerada i znanje od neznanja. Plata nikada nije dovoljna. Ako se analizira učinak (doprinos) za platu, može se čak zaključiti da nije zaradio ništa, pa čak da je naneo štetu. Jer, radnik može da bude investicija a može da bude i trošak. Kod nas u Kanadi, tačno se zna, na kraju svake godine, kao na primer 2017., koliko su bili troškovi namirnica (34.8%), troškovi rada (30.8%), zakupnina ili lizing (8.1%), održavanje (2.4%), režijski troškovi (19.5%) i profit (4.3%). Ovako mali profit je varka za one koji ne znaju kako funkcioniše kapitalizam. Od biznisa se traži da profit reinvestira inače će platiti porez. Da bi izbegli plaćanje tog poreza, oni stalno reinvestiraju. U rast i nove tehnologije, proizvode, menadžment i zaposlene. Tačno ono što država i očekuje od njih. Ako Srbija hoće da bude kao Kanada, to vam je to. Ako nema kadrova, kanadska kompanija, Rebronjin Balkan Best će im omogućiti besplatno školovanje u trajanju od dve godine
Препоручујем 5
Sloba
A i sudski izvršitelji da su nam živi i zdravi.bez njih ništa sa njima ova zemnja cveta

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља