subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:01

Da plate ustanu, a mladi ostanu

Radnici ovog Prvog maja podsećaju poslodavce i sve koji odlučuju da zbog niskih zarada i svedenih prava radnika svake godine u svet ode 30.000 mladih i školovanih
Autor: Aleksandar Mikavicaponedeljak, 30.04.2018. u 11:00
Љу­би­сав Ор­бо­вић (Фото Бета АП) / Ран­ка Са­вић (Фото Бета АП) / Зо­ран Сто­јиљ­ко­вић (Фото Бета)

Iz tvrđava „sveta kapitala”, od Vašingtona – sedišta MMF-a i Svetske banke – preko Brisela, stižu pohvale vlastima u Srbiji zbog ekonomskog napretka. Srbija je, kažu vladari sveta, na dobrom putu tranzicije, ali Srba je svakim danom sve manje.

Centralna parola ovogodišnjeg prvomajskog radničkog protesta morala je da bude: „Da plate ustanu, a mladi ostanu”, ističu u razgovoru za naš list Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata, i dr Zoran Stojiljković, prvi čovek Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, a potpisuje je i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Sindikalci hoće da veruju da njihovo „tražimo” i „poručujemo” neće ostati bez odjeka.

– Na poslednjih nekoliko sednica Socijalno-ekonomskog saveta, mestu pregovaranja i dogovaranja predstavnika zaposlenih, poslodavaca i države, kome sam donedavno predsedavao, ljudi iz Unije poslodavaca su ukazivali da odlazak mladih iz zemlje postaje sve ozbiljnija smetnja – kaže Orbović. – Ostaju bez inženjera, ali i bez majstora. Prosečna starost zaposlenih je 45 godina, a mladih je sve manje. U Vojvodini ih već traže po selima, nude im obuku i veće zarade. Treba stvoriti uslove da plate svake godine realno rastu kako bi se ostvario jedan od naših zahteva iz ovogodišnjeg prvomajskog proglasa – da svi građani, posebno mladi, veruju u bolje sutra. Samo tako će ostati u zemlji, stvarati porodice i rađati.

Prema zvanični podacima, preduzeća u Srbiji već treću godinu zaredom ostvaruju profit. U 2017. „čista zarada” srpske privrede premašila je 437 milijardi dinara, što je više nego dvostruko u poređenju sa 2016. Orbović smatra da bi posle povećanja minimalne zarade u prethodne dve godine za osam i deset odsto, kao i povećanja penzija i plata zaposlenih u državnim službama, kapitalisti i država u 2018. mogli više da odreše kesu.

Orbović se ne slaže sa svojim kolegama kad tvrde da je Socijalno-ekonomski savet puka forma „socijalnog dijaloga”, na čemu insistira Evropska unija. Kaže da se dogovoreno često sporo sprovodi u život, ali rezultati ipak dođu.

Ranka Savić, prva žena na čelu sindikalne centrale u Srbiji i jedna od retkih u Evropi, smatra da mnogi „neoliberalni” zakoni ne bi prošli da su sindikati bili jedinstveni.

– Sada se najavljuju izmene i dopune Zakona o radu, koji nas je vratio u doba „Jure” – upozorava Savić. – Poslodavci traže da se rad na određeno vreme produži na 36 meseci, mada oni ne poštuju postojeću odredbu u Zakonu da rad na određeno ne može da traje duže od 24 meseca, a ima slučajeva da traje godinama. Inspekcija retko kad stane na stranu radnika, dok redovno i smerno udovoljava zahtevima poslodavaca. Na kongresu u maju rukovodstvo ASNS-a saopštiće članstvu da smo na stotine ljudi vratili na posao – kaže naša sagovornica. – U 2017. potpisali smo više od 200 kolektivnih ugovora i zaposlenima obezbedili bolje uslove od onih koje im garantuje Zakon o radu. Na Aerodromu „Nikola Tesla” zaposlenima se isplaćuje minuli rad i za godine provedene kod drugog poslodavca. Jedna od naših velikih pobeda izvojevana između dva naša kongresa jeste i to što smo se izborili da se i ženama, ako hoće, omogući da rade do 65. godine. Ove godine borićemo se protiv radničke pošasti koja naročito pogađa mlade, a ime joj je ’rad na lizing’.

Da su međusobna sukobljavanja slabila moć „srpske sindikalne pesnice” ne spori ni profesor Zoran Stojiljković:

– Već tri decenije sindikati svuda u svetu idu iz poraza u poraz, pristajući na urušavanje radnih i socijalnih prava i na nesiguran rad – uviđa Stojiljković. – Sindikalna baza je uplašena, ukroćena, razjedinjena i nesolidarna. Sada nam je jasno da se na izborima ništa neće promeniti ako ne branimo svoja prava svaki dan i ne samo na radnom mestu. Poslednjih godina sindikati u Srbiji se ne sukobljavaju kao devedesetih prošlog i u prvoj deceniji ovog veka, ali još ne idemo zajedno u akcije.

On najavljuje da će UGS „Nezavisnost” ubuduće delovati zajedno i sa nevladinim organizacijama, a u prvomajskoj povorci u glavnom gradu biće i članova studentskih organizacija. „Sindikati će se za svoje zahteve boriti solidarno: zaposleni, mladi, stari, nezaposleni.

Jedna od poruka ovogodišnjeg Prvog maja je i da će radnici odgovore na svoje zahteve tražiti od vlasti. Na to radnici imaju pravo, a vlast ima obavezu da odgovori, kažu sindikalci.

„Minimalac”

Oko 330.000 ljudi radi za „minimalac” od oko 25.000 dinara, a neki su primorani da od te sume, da ne bi dobili otkaz, gazdi vraćaju 5.000. Sa prosečnom platom od oko 400 vera, Srbija je samo ispred Makedonije i Albanije. Zbog toga trpe radnici, ali i država i socijalni fondovi.

Nisu svi isti

Jedan od marifetluka srpskih kapitalista jeste i da toplo preporučuju zaposlenima da rade i prekovremeno. Kažu: „Poželjno je, ako imate ambiciju da ostanete u firmi.” Radnik onda „dobrovoljno” prihvata da radi 10–12 sati, pa i subotom, nedeljom i praznicima.

– Mladi ljudi su primorani da pristanu – kaže Ljubisav Orbović. – Ali više od polovine prekovremenih radnih sati se ne plati. Ipak, nisu svi poslodavci isti. Ima i onih koji se neće ogrešiti o radnika ni za šta na svetu. Oni pošteno plate, nagrade i pomognu u nevolji.


Komentari23
5cdcd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jeremija
@muradin Naši izvlače dobit, prikazujući lažne račune za krečenje i slične budalaštine. Država to zna, ali se zadovoljava porezom. Ceh uvijek plaćaju zaposleni. Na kraju godine, prikazana dobit je minimalna, tek tolika da ne naruši bilans zbog kreditnog rejtinga. Strašno!
Stefan Petkovic
Iole ozbiljno bi delovali kada bi rekli "mi smo protiv EU", jer jurimo ka EU, dakle bas ka toj zajednici koja tretira radnike kako ih tretira, odatle je to "na lizing" trgovina belim robljem, onde se ubijaju stresirani zbog posla, ne znaju gde im je glava i zbog cega takodje ne radjaju pa uvoze sve i svakakve, ovde se prosto prate i uvoze trendovi, ali ipak se i dalje prica "mi smo za bolja prava radnika i za EU". nece da moze. i koj ce nam prava radnika ako nema radnika? jer nema dece. aman. inace treba znati da u trenutku kad postoji "pozitivna" diskriminacija u zaposljavanju na racun muskaraca, a u korist zena, mora se biti svestan da su jedni radnici privilegovani(ji) od drugih, zenski od muskih.
Momir
Od tih '437 milijardi dinara' koje je Srbija toboze zaradila, otkinite sve one subvencije strancima, smanjivanja penzija i socijalnih davanja, besomucna zaduzivanja u Emiratima, Kini i Rusiji, pa cete shvatiti gde su te pare otisle, umesto na one koji se iseljavaju!
Dragan Jovic
Sta ce vam toliki clanak Sve je kratko i jasno Povecajte plate pa cemo videti rezultat Zar ne
Muradin Rebronja
Ne plate nego zarade. Prethodno razdvojiti rad od nerada i znanje od neznanja. Plata nikada nije dovoljna. Ako se analizira učinak (doprinos) za platu, može se čak zaključiti da nije zaradio ništa, pa čak da je naneo štetu. Jer, radnik može da bude investicija a može da bude i trošak. Kod nas u Kanadi, tačno se zna, na kraju svake godine, kao na primer 2017., koliko su bili troškovi namirnica (34.8%), troškovi rada (30.8%), zakupnina ili lizing (8.1%), održavanje (2.4%), režijski troškovi (19.5%) i profit (4.3%). Ovako mali profit je varka za one koji ne znaju kako funkcioniše kapitalizam. Od biznisa se traži da profit reinvestira inače će platiti porez. Da bi izbegli plaćanje tog poreza, oni stalno reinvestiraju. U rast i nove tehnologije, proizvode, menadžment i zaposlene. Tačno ono što država i očekuje od njih. Ako Srbija hoće da bude kao Kanada, to vam je to. Ako nema kadrova, kanadska kompanija, Rebronjin Balkan Best će im omogućiti besplatno školovanje u trajanju od dve godine
Preporučujem 5
Sloba
A i sudski izvršitelji da su nam živi i zdravi.bez njih ništa sa njima ova zemnja cveta

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja