субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Брдар: САНУ воде антисрпске снаге

четвртак, 18.10.2018. у 17:43
Српска академија наука и уметности (ФОТО Д. јевремовић)

Група интелектуалаца јавно је данас изнела став да је Српска академија наука и уметности у дубокој кризи, која је, како они сматрају, посебно дошла до изражаја у спровођењу изборне процедуре, а основне замерке које су изнели тичу се непоштовања критеријума приликом избора кандидата за Академију и нетранспарентности процеса избора, уочи Изборне скупштине 8. новембра.

Како је реч о онима који раније нису прошли избор у САНУ, социолог проф. др Милан Брдар објаснио је да конференцију за новинаре нису сазвали као „пропали кандидати, који су љути, већ као интелектуалци који говоре зарад општег добра”, како би зауставили урушавање САНУ коју су до скора видели као светионик, а сада је, тврде, у дубокој кризи.

Он сматра да се чланови Председништва САНУ понашају неодговорно и да је изборни процес који је у току само врх леденог брега, јер „већ две деценије смо сведоци урушавања националних институција субверзивним деловањем изнутра због појединаца и група које инструментализују институције ради личне користи”.

Милан Брдар ( ФОТО Архива)

Позивајући се на аргумент председника САНУ академика Владимира Костића да се изборна процедура одвија на исти начин као и до сада, Брдар наглашава да у томе и јесте проблем.

Он тврди да документација и књиге које су кандидати доставили нису ни отворени и да је Председништво чак забранило секретарици да кандидатима врати радове, као и да нису испоштовани ни квалитативни ни квантитативни критеријуми наведени у позиву, те да је од 24 пријављена кандидата за Одељење друштвених наука реферате писао само један човек, академик Коста Чавошки.

Брдар је навео и да је Друштво за етику и вредновање у култури и науци тражило од САНУ сву документацију и образложење зашто су неки кандидати изгласани, а други не, јер је јавности на увид стављена само документација која се односи на кандидате о којима ће одлучивати Изборна скупштина 8. новембра.

Он упозорава да се у Академију уводе „антисрпске снаге, које треба изнутра да је колонизују”.

Познати генетичар проф. др Миодраг Стојковић је непоштовање критеријума у изборној процедури САНУ илустровао подацима о цитираности и Х индексу које имају кандидати који су прошли и о којима ће се одлучивати на Изборној скупштини да ли ће постати дописни чланови Одељења за хемију и биологију.

Стојковић је јавно упитао зашто он, који има Х индекс (Хиршов индекс) 60 и чији су радови цитирани 13.018 пута, није прошао, а јесу Тања Ћирковић-Величковић (Х индекс 22, цитираност 1.664), Марјан Никетић (Х индекс 16, цитираност 893), Павле Павловић (Х индекс 9, цитираност 841) и Алекса Обрадовић (Х индекс 7, цитираност 488).

На исти проблем скренуо је пажњу и доктор пољопривредних наука Мирослав Николић приметивши да је прошао кандидат који има мањи број радова, па чак у његовој документацији нису наведена предавања по позиву који су били такође један од услова у позиву.

Ванредни професор на Факултету безбедност у Београду проф. др Миленко Бодин није био међу предложеним кандидатима за чланство у САНУ, али каже да је као консултант у обради пријава стекао утисак да изборна процедура у Академији личи на импровизацију.Пошто је реч о највишој научној и уметничкој институцији сматра да та импровизација никако не може бити случајна, већ да се „фингира цела изборна процедура и рад самих академика”.

Брдар је изнео и неке податке из књиге академика Часлава Оцића који тврди да академици дописују своја имена на радове млађих колега, па је тако, поређења раси, председник САНУ академик Владимир Костић имао 47 радова у 2017. години, исто толико и потпредседник САНУ академик Зоран Поповић, а академик Ђорђе Шијачки чак 406 радова током пет година, пренео је Танјуг.

Председништво САНУ је у више наврата реаговало на све учесталије јавне нападе на ту институцију и сматрају да извесне реакције на изборни процес „прелазе границе доброг укуса и залазе у домен неаргументованог оспоравања, не само изборног процеса него и читавог рада САНУ”.

Председништво тврди да је читав процес избора спровођен по прецизним одредбама законских и статутарних аката.


Коментари105
79873
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Огњен Марковић
За мандата ректора Милене Шешић на Универзитету уметности цветала је корупција од које тај унверзитет ни данас не може да се опорави. Велика би срамота била да се САНУ бламира и прихвати је у своје редове.
Ilija Milic
Rukovodstvo SANU u dristvene nauke gura i menadžment. Pitam se da li je to uopšte nauka, o kandidatu da ne govorim.
privatizovanje
Šešićka je bila na spisku "javnih ličnosti" koje su stale u odbranu Kostića. Sad joj on vraća podrškom za izbor. Prosta stvar: ja tebi, ti meni, i to nema nikakve veze sa naukom.
Miloš
Šešić Milena ne treba da uđe u SANU jer je formirala vojsku neznalica i karijerista koji sistematski uništavaju srpsku kulturu.
Препоручујем 2
Radmila M.
Milena Šešić konačno mora da bude razmotrena za članicu Akademije, nema tu ti meni ja tebi, to je najlogičnija stvar i odavno je i trebalo da bude kandidovana i izabrana. Redak stručnjak. Samo da sad zbog ovih ujdurmi ne odluči da sama odbije! Nadam se da neće, potrebno je da se menjaju stvari u SANU... Mnogo više i humanista i žena treba da uđe, i ljudi sa međunarodnim referencama kao što je ona.
Препоручујем 0
Profesorka u penziji
Pročistiti SANU. Podrška za g. Brdara.
Коста
Од 89 коменетара о СРПСКОЈ академији наука и уметности, 19 (21.3%) је на ћирилици. Срамотно.
Коста
@Nikola Djonovic -- борите се за ЧАСТ врховне српске установе за очување српске културне бапштине -- туђим словима?! Честитам. С таквом "науком", далеко ћемо стићи.
Препоручујем 1
Nikola Djonovic
G. Bote, dok vi prebrojavate slova, mi se borimo za cast SANU. Prijatan dan.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља