Костић још четири године на челу САНУ

Чланови Српске академије наука и уметности пружили су готово неподељену подршку досадашњем руководству, па ће у наредне четири године Владимир С. Костић, заједно са досадашњим потпредседницима Зораном В. Поповићем и Љубомиром Максимовићем и генералним секретаром Марком Анђелковићем, наставити да води ову институцију – то би у најкраћем био епилог избора за часнике Академије.

Изборној скупштини присуствовало је 112 академика (86 редовних и 26 ванредних) од укупно 139 чланова у радном саставу (106 редовних и 33 ванредна). Према статутарним правилима гласало се тајно, Костић је добио 97 гласова, Поповић, кандидат је за потпредседника из Одељења за математику, физику и геонауке, Одељења хемијских и биолошких наука, Одељења техничких наука и Одељења медицинских наука освојио је 101 глас, Максимовић, кандидат за потпредседника из Одељења језика и књижевности, Одељења друштвених наука, Одељења историјских наука и Одељења ликовне и музичке уметности добио је 98 гласова, док је за Анђелковића, кандидата за генералног секретара, гласало 104 академика.

Они су уједно били и једини кандидати за ове четири функције, док је за избор на било коју од њих било потребно обезбедити најмање 67 гласова (колико је износио и минималан број присутних академика неопходних за кворум за гласање), односно већину од укупног броја свих чланова у радном саставу, умањеном за број оних који су стално настањени у иностранству или који нису дуже од годину дана учествовали у раду Академије, а којих је у овом случају било шесторо (три редовна и три дописна). Скупштина је, истовремено, потврдила и избор академика Стевана Пилиповића на функцији председника Огранка САНУ у Новом Саду.

Обраћајући се након реизбора академицима, а након тога и медијима, Костић је рекао да је важно што је овај важан посао завршен на овакав начин.

– Лагао бих кад бих рекао да нисам помало изненађен бројем добијених гласова, очекивао сам знатно мање. То неко може доживети као демагогију с моје стране, али то може да говори једну другу ствар, а то је да сам се сувише опортуно понашао, јер ако неко није у стању да за четири године направи већи број противника, онда није ни за шта. А покушао сам да се држим сопственог мишљења – нашалио се Костић и додао да га подршка коју је добио данас плаши још више него први избор „који је био, како воле да наводе, за један глас”.

– Један глас, било чији у овој кући, мени много значи и после четири године носим утисак да у овој кући има јако пуно значајних, озбиљних и делатних људи. Срамота је Србије што за њих не зна и што зна више о мени него о делатницима који то заслужују више од мене – истакао је председник САНУ.

Он је додао да је мало која институција имала два изборна циклуса у року од шест месеци, да су избори сами по себи увек помало драматични, јер у себи носе сучељавања, неслагања и игре моћи, али да је Академија све то преживела на ногама и достојанствено.

– Академија није политичка, она се заснива на појединцима и подршка коју је овај извршни одбор добио није никаква подршка Влади Костићу или било коме од нас, већ је подршка континуитету који није покренуо Влада Костић, него сама Академија која је схватила да у новом времену мора да одговори на нови начин – оценио је Костић, подсећајући и на то да је ова наша највиша научна и уметничка установа била у претходном периоду оптуживана за разне ствари.

– Има много оптужби које нису биле базиране на реалним ставкама, већ на сујети, острашћеној потреби да се извесне вертикале уништавају по сваку цену, при томе када су у питању вертикале, верујте да најмање у ових 112 људи подразумевам своју маленкост – закључио је он.

У раније изнетом предлогу плана рада за наредни период, Костић је истакао да би Академија требало да настави да делује у идентитетским пројектима, да ће се и даље укључивати у дугорочан рад на кључним националним пројектима, уз критично праћење актуелног стања у образовању, науци и уметности. Посебан нагласак биће на дијалогу са млађим генерацијама.