уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:03

У Мачви, стопама Арчибалда Рајса

Група поштовалаца славног криминолога организоваће историјски час на местима страдања српског народа у августу 1914. године
Аутор: Мирољуб Мијушковићчетвртак, 08.08.2019. у 14:02
Споменик Арчибалду Рајсу у Мачванском Прњавору (Фото: Википедија)

Шабац – У част деведесетогодишњице смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса (Хаузах, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929), швајцарског форензичара, доктора хемије и професора на Универзитету у Лозани, захваљујући коме су Европа и свет сазнали о стравичним злочинима над српским цивилним становништвом у време Првог светског рата, четворо Шапчана, поштовалаца његовог лика и дела, организоваће у суботу посету местима на којима се у овом крају почетком прошлог века исписивала историја.

Др Арчибалд Рајс се 1914. године одазвао позиву српске владе да у својству неутралног стручњака истражи злочине аустроугарске војске у Мачви и Подрињу. Са српском војском прешао је Албанију, учествовао у пробоју Солунског фронта и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд 1918. године и до краја живота остао у Србији. Према сопственој жељи, његово срце је однето на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно с осталим јунацима Солунског фронта.

Нескривена намера Ане Павловић, Ненада Крстића, Жељка Пантелића и Саше Јовановића јесте да код млађих генерација подстакну исту моралну непоколебивост којом је славни криминолог разбијао пропагандну слику Аустроугара и Немаца о Србима као дивљачком народу. Преко друштвених мрежа, они су позвали све заинтересоване суграђане да у суботу, изнајмљеним аутобусом, с трошковима које ће поделити на равне части, крену трагом др Рајса маршрутом Шабац – Текериш – планина Цер – Липолист – Мачвански Прњавор.

„У Текеришу ћемо посетити спомен-комплекс, а на Церу топографски значајне тачке на којима су се водиле одлучујуће борбе – Дејановац и Косанин град. Посетићемо, такође, спомен-цркву церским јунацима на Липовим водама и чути предавање о славној бици. Преко Милошевца и Липолиста, отићи ћемо до Прњавора, где ћемо положити венац на споменик др Рајсу”, описује план пута Ненад Крстић.

У Прњавору, према Крстићевим речима, биће одржан историјски час о масовним злочинима аустроугарске војске, који су ужаснули свет. Ово село се прво у Мачви нашло на путу окупатора, који је 12. августа 1914. године прешао Дрину код Самуровића аде и одмах почео да убија цивиле и пали куће. После слома на Церу, убиства су прерасла у зверства, јер се поражена солдатеска светила над голоруким становништвом.

Људи су убијани на кућном прагу, вешани, спаљивани... Женама су резане дојке, а бебе набијане на бајонете. Вршене су и групне егзекуције: у кући Милутиновића је убијено, искасапљено и спаљено 97 особа, у сеоској школи 48 особа је запаљено живо, код железничке станице 28 особа је стрељано... Аричибалд Рајс је у присуству комисије забележио да је од 4. до 17. августа 1914. године у селу било убијено, спаљено или измасакрирано укупно 352 становника. Највећи део били су старци, жене и деца.

„Згранут над злочинима у Мачви, о којима је, извештавајући за швајцарски лист ’Газет’ обавестио светску јавност, др Рајс је изјавио да ’није могао ни да помисли да војска једне цивилизоване државе може да учини такве бестијалне злочине према једном малом народу’. Његовим залагањем, у Прњавору је 5. новембра 1922. године жртвама Великог рата подигнута спомен-костурница с капелом у којој су кости 535 цивила и војника из овог места”, каже Крстић.

По повратку у Шабац, поштоваоци Арчибалда Рајса поклониће се сенима предака сахрањеним у спомен-костурници у порти саборне цркве Светих апостола Петра и Павла и упознати се са страдањима у овом граду. Током аустроугарске окупације, у августу 1914. године, у Шапцу је убијено 157 грађана који су претходно данима били затворени у храму без хране и воде за пиће. Кости ових страдалника налазе се испод споменика подигнутог 19. августа 1933. године.

Прњавор страдао и у Другом светском рату

Због огромних жртава 1914. године, краљ Александар Карађорђевић је доделио Мачванском Прњавору Орден Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Једино тако високо одликовано село у Србији пострадало је поново 27 година касније – 20. августа 1941. Тада је у Прњавор упала немачка казнена експедиција, која је код школе стрељала 104 мештана и запалила више од половине кућа.


Коментари8
5e64e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbin Srbinovic
Cujte Srbi cuvena knjiga sa porukom narodu Srbije od Arcibalda Rajsa cije je srce sahranjeno na vrhu Kajmakcalana po sopstvenoj zelji. Pa eto od tih dana pa do danas ima li Srbija i jednog postenog vodju naroda ?
Velja
Arcibald Rajs je covek koji je veci Srbin od 99,99% Srba. Covek koji napisao najvecu istinu o nama, jedino ce prijatelj da ti kaze u cemu gresis, vecna ti slava dobri covece.
Леон Давидович
Диван је човек био Арчибалд Рајс који је толико саосећао са патњом и страдањем српског народа у Првом светском рату. На жалост увек је било отровних политичара и других грабежљиваца којима се нису допадали такви часни људи као Рајс.
PETAR,Zagreb.
Ljudi 157.Zatvoreni u hramu i ubijeni! Pada mi na pamet misao Milana Kundere. ......borba čoveka protiv moći je borba pamćenja protiv zaborava. A mi sve zaboravili. I zato smo ovde gde jesmo.
Slobodan
Ja sam iz Prnjavora. Čukundeda poginuo u Prvom, pradeda ubijen u kaznenoj ekspediciji na kućnom pragu u Drugom svetskom ratu. Sahranjen kao i mnogi drugi u dvorištu. Ja, živim i radim u Austriji. Nisam uzeo državljanstvo niti će moja deca. Pričaju nemački, ali još bolje srpski. Vodim ih u crkvu. Sečemo Badnjak po švapskim šumama. Maštamo o tome da se vratimo. I vratićemo se, kad tad.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља