nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:33

U Mačvi, stopama Arčibalda Rajsa

Grupa poštovalaca slavnog kriminologa organizovaće istorijski čas na mestima stradanja srpskog naroda u avgustu 1914. godine
Autor: Miroljub Mijuškovićčetvrtak, 08.08.2019. u 14:02
Споменик Арчибалду Рајсу у Мачванском Прњавору (Фото: Википедија)

Šabac – U čast devedesetogodišnjice smrti dr Rudolfa Arčibalda Rajsa (Hauzah, 8. jul 1875 — Beograd, 8. avgust 1929), švajcarskog forenzičara, doktora hemije i profesora na Univerzitetu u Lozani, zahvaljujući kome su Evropa i svet saznali o stravičnim zločinima nad srpskim civilnim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata, četvoro Šapčana, poštovalaca njegovog lika i dela, organizovaće u subotu posetu mestima na kojima se u ovom kraju početkom prošlog veka ispisivala istorija.

Dr Arčibald Rajs se 1914. godine odazvao pozivu srpske vlade da u svojstvu neutralnog stručnjaka istraži zločine austrougarske vojske u Mačvi i Podrinju. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, učestvovao u proboju Solunskog fronta i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd 1918. godine i do kraja života ostao u Srbiji. Prema sopstvenoj želji, njegovo srce je odneto na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno s ostalim junacima Solunskog fronta.

Neskrivena namera Ane Pavlović, Nenada Krstića, Željka Pantelića i Saše Jovanovića jeste da kod mlađih generacija podstaknu istu moralnu nepokolebivost kojom je slavni kriminolog razbijao propagandnu sliku Austrougara i Nemaca o Srbima kao divljačkom narodu. Preko društvenih mreža, oni su pozvali sve zainteresovane sugrađane da u subotu, iznajmljenim autobusom, s troškovima koje će podeliti na ravne časti, krenu tragom dr Rajsa maršrutom Šabac – Tekeriš – planina Cer – Lipolist – Mačvanski Prnjavor.

„U Tekerišu ćemo posetiti spomen-kompleks, a na Ceru topografski značajne tačke na kojima su se vodile odlučujuće borbe – Dejanovac i Kosanin grad. Posetićemo, takođe, spomen-crkvu cerskim junacima na Lipovim vodama i čuti predavanje o slavnoj bici. Preko Miloševca i Lipolista, otići ćemo do Prnjavora, gde ćemo položiti venac na spomenik dr Rajsu”, opisuje plan puta Nenad Krstić.

U Prnjavoru, prema Krstićevim rečima, biće održan istorijski čas o masovnim zločinima austrougarske vojske, koji su užasnuli svet. Ovo selo se prvo u Mačvi našlo na putu okupatora, koji je 12. avgusta 1914. godine prešao Drinu kod Samurovića ade i odmah počeo da ubija civile i pali kuće. Posle sloma na Ceru, ubistva su prerasla u zverstva, jer se poražena soldateska svetila nad golorukim stanovništvom.

Ljudi su ubijani na kućnom pragu, vešani, spaljivani... Ženama su rezane dojke, a bebe nabijane na bajonete. Vršene su i grupne egzekucije: u kući Milutinovića je ubijeno, iskasapljeno i spaljeno 97 osoba, u seoskoj školi 48 osoba je zapaljeno živo, kod železničke stanice 28 osoba je streljano... Aričibald Rajs je u prisustvu komisije zabeležio da je od 4. do 17. avgusta 1914. godine u selu bilo ubijeno, spaljeno ili izmasakrirano ukupno 352 stanovnika. Najveći deo bili su starci, žene i deca.

„Zgranut nad zločinima u Mačvi, o kojima je, izveštavajući za švajcarski list ’Gazet’ obavestio svetsku javnost, dr Rajs je izjavio da ’nije mogao ni da pomisli da vojska jedne civilizovane države može da učini takve bestijalne zločine prema jednom malom narodu’. Njegovim zalaganjem, u Prnjavoru je 5. novembra 1922. godine žrtvama Velikog rata podignuta spomen-kosturnica s kapelom u kojoj su kosti 535 civila i vojnika iz ovog mesta”, kaže Krstić.

Po povratku u Šabac, poštovaoci Arčibalda Rajsa pokloniće se senima predaka sahranjenim u spomen-kosturnici u porti saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla i upoznati se sa stradanjima u ovom gradu. Tokom austrougarske okupacije, u avgustu 1914. godine, u Šapcu je ubijeno 157 građana koji su prethodno danima bili zatvoreni u hramu bez hrane i vode za piće. Kosti ovih stradalnika nalaze se ispod spomenika podignutog 19. avgusta 1933. godine.

Prnjavor stradao i u Drugom svetskom ratu

Zbog ogromnih žrtava 1914. godine, kralj Aleksandar Karađorđević je dodelio Mačvanskom Prnjavoru Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog reda. Jedino tako visoko odlikovano selo u Srbiji postradalo je ponovo 27 godina kasnije – 20. avgusta 1941. Tada je u Prnjavor upala nemačka kaznena ekspedicija, koja je kod škole streljala 104 meštana i zapalila više od polovine kuća.


Komentari8
e69fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srbin Srbinovic
Cujte Srbi cuvena knjiga sa porukom narodu Srbije od Arcibalda Rajsa cije je srce sahranjeno na vrhu Kajmakcalana po sopstvenoj zelji. Pa eto od tih dana pa do danas ima li Srbija i jednog postenog vodju naroda ?
Velja
Arcibald Rajs je covek koji je veci Srbin od 99,99% Srba. Covek koji napisao najvecu istinu o nama, jedino ce prijatelj da ti kaze u cemu gresis, vecna ti slava dobri covece.
Леон Давидович
Диван је човек био Арчибалд Рајс који је толико саосећао са патњом и страдањем српског народа у Првом светском рату. На жалост увек је било отровних политичара и других грабежљиваца којима се нису допадали такви часни људи као Рајс.
PETAR,Zagreb.
Ljudi 157.Zatvoreni u hramu i ubijeni! Pada mi na pamet misao Milana Kundere. ......borba čoveka protiv moći je borba pamćenja protiv zaborava. A mi sve zaboravili. I zato smo ovde gde jesmo.
Slobodan
Ja sam iz Prnjavora. Čukundeda poginuo u Prvom, pradeda ubijen u kaznenoj ekspediciji na kućnom pragu u Drugom svetskom ratu. Sahranjen kao i mnogi drugi u dvorištu. Ja, živim i radim u Austriji. Nisam uzeo državljanstvo niti će moja deca. Pričaju nemački, ali još bolje srpski. Vodim ih u crkvu. Sečemo Badnjak po švapskim šumama. Maštamo o tome da se vratimo. I vratićemo se, kad tad.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja