четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Омаж архитекти Предрагу Ристићу

субота, 10.08.2019. у 17:14

Ових дана отишао је др архитекта Предраг Ристић, звани Пеђа Исус. Тај риђобради Дорћолац, Барбароса, доброћудни чаробњак живе речи и гаудијевске руке, Лепенац, био је и протомајстор многобројних изграђених и неизграђених православних цркава.

Уписао сам студије архитектуре 1961, када је он већ одавно положио дипломски испит, али је нас, клинце, почетнике и заљубљенике у тај свет, још тада опчињавао својом причом. Људи су те 1956. масовно ишли да слушају у тзв. дипломској сали његову одбрану дипломског рада, јер се и тада причало да ће то бити прворазредни догађај. Дипломци су најчешће презентовали комисији десет до петнаест цртежа на хамеру димензија 100 пута 70 цм, а он је имао само један и то исцртан слободном руком, без лењира. Тема: концертна дворана у облику музичког инструмента окарине, који се иначе прави од печене земље. Има велику шупљину, рупе као фрула и писак за дување. Тврдио је у одбрани да је то идеалан облик за најбољу акустику дворане и за ту тврдњу изнео емпиријске и рачунске аргументе. Комисија је била у дилеми. Једни су били за то да га треба оборити и дати му оцену пет, а други да је рад бриљантан и да заслужује десетку. Преовладали су, срећом, ови други и Пеђа је добио громогласан аплауз.

У то време живео је на Ади Међици, у кући коју је сам, својим спретним рукама изградио од старе, преврнуте дереглије, подигнуте на околно дрвеће као на стубове. Долазио је често у Клуб младих архитеката који су водили будући бардови Слободан Машић и Спасоје Крунић. Правио нам је чудновате просторне решетке од палидрваца, ставио би картон преко њих и стао са својих 85 килограма, и све је било стабилно и остајало читаво.

Касније смо сарађивали као архитекти, кад је направио четворособан стан на површини од 42 квадратна метра, чувени „дрндафон” – музички инструмент који је користио и Зоран Христић. Сарађивао је са оснивачима „Медиале”, али кад је откривен Лепенски Вир, насеље на Дунаву старо 9.000 година, он је, насупрот официјелној науци, у јавност изашао са својом оригиналном теоријом о томе како су заиста изгледале куће Лепенаца и како су уопште живели. На томе је и докторирао у Грацу, али је на ту тему и хваљен, а много више оспораван, о чему је сакупио огромну грађу за своје мемоаре. У међувремену је Пеђа Ристић пројектовао и изградио огроман број цркава у земљи и свету, од којих су неке права ремек-дела. Тај Шваба, како смо га понекад из милоште звали, о свему је имао чудесне и убедљиве теорије, али се једна, најважнија, нажалост, обистинила, па је њоме, видим, у сјајном некрологу, који је приредио Зоран Стефановић, потврђена горка истина, коју је прорекао и наш заједнички професор Александар Дероко – да је данашња презентација Лепенског Вира, која је смештена у „фабричку халу” поред Дунава „највећи културни масакр двадесетог века. Због потапања оригиналне локације ЛВ, после изградње Ђердапа, артефакти су невешто, како он каже, претворени у прах и у зембиљима пренети на нову локацију и тамо крпљени и редизајнирани, чиме су постали фалсификати, са којима не можемо изаћи пред свет и Унеско, нити више баштинити један од највећих локалитета ове културе. Тако је уништена архитектура ЛВ, јер нико од светских научника не може да истражује фалсификат. Остала је једино скулптура коју је Лепенац израђивао од облутака. Тако нам предстоји да се боримо да бар она, или можда цео Ђердап, доспеју под заштиту Унеска.

Мирослав Симеуновић Симеун,
архитекта, Београд


Коментари3
e40b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Снежана
Дивни Пеђа Исус... По његовим нацртима направљен је Храм Христовог спасења у Подгорици. На промоцији монографије о Храму који окупља све православне вернике у Црној Гори поделио је са нама невероватну причу - да је скица Храма настала док је био на Голом отоку и да се "потрефила" у милиметар кад га је митрополит Амфилохије позвао да ради Храм. Нека су му широка поља небеска и хвала за све што нам је оставио...
Др Ивана НиколићМишковић
Диван интелигентан и чињеницама обогаћен текст који сећа нас, старе Београђане, на ПеђуИсуса риђобрадог српског ренесансног човека са Дорћола, оца српске екологије, заљубљеника у Природу и Реке као и у добре Људе и Њихову креативност и луцидност, ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ Мислиоца који ће НАМ СВИМА НЕДОСТАЈАТИ иако ПРИСУТАН У нашем СЕЋАЊУ и нашим ПЛЕМЕНИТИМ МИСЛИМА све док смо живи и можемо да се дружимо ...... С Богом, Пријатељу Мисли и Душе, НАШ ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉУ И ДРАГИ ЧОВЕЧЕ ПЕЂО!
софи
Дивно! Пеђа Исус је имао и врло критичке примедбе на звона Храма Светог Саве. Слушао сам његово казивање о томе и био сам фасциниран. Био је прави ерудита.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља