petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:02

Omaž arhitekti Predragu Ristiću

subota, 10.08.2019. u 17:14

Ovih dana otišao je dr arhitekta Predrag Ristić, zvani Peđa Isus. Taj riđobradi Dorćolac, Barbarosa, dobroćudni čarobnjak žive reči i gaudijevske ruke, Lepenac, bio je i protomajstor mnogobrojnih izgrađenih i neizgrađenih pravoslavnih crkava.

Upisao sam studije arhitekture 1961, kada je on već odavno položio diplomski ispit, ali je nas, klince, početnike i zaljubljenike u taj svet, još tada opčinjavao svojom pričom. Ljudi su te 1956. masovno išli da slušaju u tzv. diplomskoj sali njegovu odbranu diplomskog rada, jer se i tada pričalo da će to biti prvorazredni događaj. Diplomci su najčešće prezentovali komisiji deset do petnaest crteža na hameru dimenzija 100 puta 70 cm, a on je imao samo jedan i to iscrtan slobodnom rukom, bez lenjira. Tema: koncertna dvorana u obliku muzičkog instrumenta okarine, koji se inače pravi od pečene zemlje. Ima veliku šupljinu, rupe kao frula i pisak za duvanje. Tvrdio je u odbrani da je to idealan oblik za najbolju akustiku dvorane i za tu tvrdnju izneo empirijske i računske argumente. Komisija je bila u dilemi. Jedni su bili za to da ga treba oboriti i dati mu ocenu pet, a drugi da je rad briljantan i da zaslužuje desetku. Preovladali su, srećom, ovi drugi i Peđa je dobio gromoglasan aplauz.

U to vreme živeo je na Adi Međici, u kući koju je sam, svojim spretnim rukama izgradio od stare, prevrnute dereglije, podignute na okolno drveće kao na stubove. Dolazio je često u Klub mladih arhitekata koji su vodili budući bardovi Slobodan Mašić i Spasoje Krunić. Pravio nam je čudnovate prostorne rešetke od palidrvaca, stavio bi karton preko njih i stao sa svojih 85 kilograma, i sve je bilo stabilno i ostajalo čitavo.

Kasnije smo sarađivali kao arhitekti, kad je napravio četvorosoban stan na površini od 42 kvadratna metra, čuveni „drndafon” – muzički instrument koji je koristio i Zoran Hristić. Sarađivao je sa osnivačima „Mediale”, ali kad je otkriven Lepenski Vir, naselje na Dunavu staro 9.000 godina, on je, nasuprot oficijelnoj nauci, u javnost izašao sa svojom originalnom teorijom o tome kako su zaista izgledale kuće Lepenaca i kako su uopšte živeli. Na tome je i doktorirao u Gracu, ali je na tu temu i hvaljen, a mnogo više osporavan, o čemu je sakupio ogromnu građu za svoje memoare. U međuvremenu je Peđa Ristić projektovao i izgradio ogroman broj crkava u zemlji i svetu, od kojih su neke prava remek-dela. Taj Švaba, kako smo ga ponekad iz milošte zvali, o svemu je imao čudesne i ubedljive teorije, ali se jedna, najvažnija, nažalost, obistinila, pa je njome, vidim, u sjajnom nekrologu, koji je priredio Zoran Stefanović, potvrđena gorka istina, koju je prorekao i naš zajednički profesor Aleksandar Deroko – da je današnja prezentacija Lepenskog Vira, koja je smeštena u „fabričku halu” pored Dunava „najveći kulturni masakr dvadesetog veka. Zbog potapanja originalne lokacije LV, posle izgradnje Đerdapa, artefakti su nevešto, kako on kaže, pretvoreni u prah i u zembiljima preneti na novu lokaciju i tamo krpljeni i redizajnirani, čime su postali falsifikati, sa kojima ne možemo izaći pred svet i Unesko, niti više baštiniti jedan od najvećih lokaliteta ove kulture. Tako je uništena arhitektura LV, jer niko od svetskih naučnika ne može da istražuje falsifikat. Ostala je jedino skulptura koju je Lepenac izrađivao od oblutaka. Tako nam predstoji da se borimo da bar ona, ili možda ceo Đerdap, dospeju pod zaštitu Uneska.

Miroslav Simeunović Simeun,
arhitekta, Beograd


Komentari3
64db9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Снежана
Дивни Пеђа Исус... По његовим нацртима направљен је Храм Христовог спасења у Подгорици. На промоцији монографије о Храму који окупља све православне вернике у Црној Гори поделио је са нама невероватну причу - да је скица Храма настала док је био на Голом отоку и да се "потрефила" у милиметар кад га је митрополит Амфилохије позвао да ради Храм. Нека су му широка поља небеска и хвала за све што нам је оставио...
Др Ивана НиколићМишковић
Диван интелигентан и чињеницама обогаћен текст који сећа нас, старе Београђане, на ПеђуИсуса риђобрадог српског ренесансног човека са Дорћола, оца српске екологије, заљубљеника у Природу и Реке као и у добре Људе и Њихову креативност и луцидност, ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ Мислиоца који ће НАМ СВИМА НЕДОСТАЈАТИ иако ПРИСУТАН У нашем СЕЋАЊУ и нашим ПЛЕМЕНИТИМ МИСЛИМА све док смо живи и можемо да се дружимо ...... С Богом, Пријатељу Мисли и Душе, НАШ ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉУ И ДРАГИ ЧОВЕЧЕ ПЕЂО!
софи
Дивно! Пеђа Исус је имао и врло критичке примедбе на звона Храма Светог Саве. Слушао сам његово казивање о томе и био сам фасциниран. Био је прави ерудита.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja