Фушеру, уочен си

Ко је фушер, а ко икона модног стила показаће апликација која открива носи ли дете оригинал патике или су оне „лажњак”. Ако нисте при новцу ризикујете да вам дете у школи добије титулу „фушера”. Боље би било да сте му купили обућу непознате марке, него што сте покушали да будете паметнији од паметног телефона.

Док се родитељи, махом последња генерација Титових пионира, још увек згражавају над чињеницом да деца радије снимају него раздвајају другаре у тучи, више мисле на јутјуб кликове него како да се супротставе малом грубијану, вршњачко насиље добија нови облик – створена је апликација за проверу оригинала гардеробе. Савремене технологије родиле су нове насилнике који са паметним телефонима скенирају кодове на гардероби својих вршњака и отклањају дилему да ли су патике „најке” или „шангајке”.

– Код нас се не користи апликација, али има случајева да се проверавају кодови. Рецимо, уколико у претраживач унесете код са етикете на вашем дуксу, а интернет покаже да је то код за патике, ваш дукс није оригинал – појашњава за „Политику” Ива. В., ученица осмог разреда једне београдске основне школе.

У њеној школи, будући да је похађа мањи број ђака, ученици се не кажњавају међусобно због„фушерисања”, као што ни они чији родитељи троше стотине евра на гардеробу немају никакву предност. Међутим, у другим школама „фушерисање” је све чешћи повод за дискриминацију. Од резултата што га је дала апликација зависи да ли ће школарац бити изолован, изложен подсмесима, па чак и физички кажњен. Док су једни већ стигматизовани и истраумирани, други одлазе у школу, парк, шетњу... са страхом да ће оми бити следећи који ће бити изложени руглу ако не испуне модне критеријуме брендираних насилника.

То, ипак, није тако нов проблем, јер ће се они који су деведесетих година прошлог века седели у клупама сетити како су у школи проверавали оригиналност патика са ваздушним ђоном – прави је био само ако је мекан.

Слична метода примењивала се и како би се испитао квалитет ролера. Једино што тада нису постојале друштвене мреже на којима би, као на огласној табли, подсмеху била изложена сиромашнија деца. Коме пре помоћи у овој ситуацији, деци или родитељима?

– Кључ за решавање ових проблема увек се налази у рукама родитеља. Они су ти који морају са децом да причају о томе како нису важне патике већ какав је неко човек, да ли је добар, хуман, вредан… Чак иако родитељ може да приушти детету фирмирану гардеробу требало би, пре него што посегне за новчаником, да поради на стварању правог система вредности. Скупе ствари су лажни симболи статуса, односно погрешни – истиче специјалиста школске психологије Биљана Лајовић.

Иако известан број родитеља провлачи картице и исписује чекове само да његово дете не би било следећа жртва насилника који робују етикетама и чувеним маркама, наша саговорница истиче да никако не би требало да пристану да троше више бего што могу.

– Треба младима објаснити да се у њиховој кући негује другачији систем вредности. Решење проблема је у разговору родитеља са децом, за који се увек мора имати  времена – додаје наша саговорница.

Поред ове апликације, још један тренд са мреже родитељима ових дана задаје главобољу. Наиме, на „Инстаграму” већ неко време постоје многобројне групе под називом „Спотид” (Spotted – Уочен си) где корисници објављују фотографије познаника које срећу на разним местима. Модератори групе те фотографије касније објављују уз питање ко је особа на фотографији. Овај „Инстаграм” профил добио је своје „локалне експозитуре” у градовима широм земље.

Откривање информација о томе где се деца налазе и објављивање тога на друштвеним мрежама прашину у јавности је подигло доста прашине нарочито након отмице дечака из Старе Пазове. Многе родитеље, посебно оне из мањих градова, узнемирила су сазнања да се на Инстаграм профилима нуде информације о томе ко је њихов син или ћерка, где и у ком тренутку је примећен или примећена и уз све то још је приложена и фотографија.

– И овде кључну улогу имају очеви и мајке, који морају да објасне деци како изношењем података у јавност могу довести не само себе, већ и друге особе у опасност. И да нису сви људи добронамерни – упозорава Биљана Лајовић.