Ko je fušer, a ko ikona modnog stila pokazaće aplikacija koja otkriva nosi li dete original patike ili su one „lažnjak”. Ako niste pri novcu rizikujete da vam dete u školi dobije titulu „fušera”. Bolje bi bilo da ste mu kupili obuću nepoznate marke, nego što ste pokušali da budete pametniji od pametnog telefona.
Dok se roditelji, mahom poslednja generacija Titovih pionira, još uvek zgražavaju nad činjenicom da deca radije snimaju nego razdvajaju drugare u tuči, više misle na jutjub klikove nego kako da se suprotstave malom grubijanu, vršnjačko nasilje dobija novi oblik – stvorena je aplikacija za proveru originala garderobe. Savremene tehnologije rodile su nove nasilnike koji sa pametnim telefonima skeniraju kodove na garderobi svojih vršnjaka i otklanjaju dilemu da li su patike „najke” ili „šangajke”.
– Kod nas se ne koristi aplikacija, ali ima slučajeva da se proveravaju kodovi. Recimo, ukoliko u pretraživač unesete kod sa etikete na vašem duksu, a internet pokaže da je to kod za patike, vaš duks nije original – pojašnjava za „Politiku” Iva. V., učenica osmog razreda jedne beogradske osnovne škole.
U njenoj školi, budući da je pohađa manji broj đaka, učenici se ne kažnjavaju međusobno zbog„fušerisanja”, kao što ni oni čiji roditelji troše stotine evra na garderobu nemaju nikakvu prednost. Međutim, u drugim školama „fušerisanje” je sve češći povod za diskriminaciju. Od rezultata što ga je dala aplikacija zavisi da li će školarac biti izolovan, izložen podsmesima, pa čak i fizički kažnjen. Dok su jedni već stigmatizovani i istraumirani, drugi odlaze u školu, park, šetnju... sa strahom da će omi biti sledeći koji će biti izloženi ruglu ako ne ispune modne kriterijume brendiranih nasilnika.
To, ipak, nije tako nov problem, jer će se oni koji su devedesetih godina prošlog veka sedeli u klupama setiti kako su u školi proveravali originalnost patika sa vazdušnim đonom – pravi je bio samo ako je mekan.
Slična metoda primenjivala se i kako bi se ispitao kvalitet rolera. Jedino što tada nisu postojale društvene mreže na kojima bi, kao na oglasnoj tabli, podsmehu bila izložena siromašnija deca. Kome pre pomoći u ovoj situaciji, deci ili roditeljima?
– Ključ za rešavanje ovih problema uvek se nalazi u rukama roditelja. Oni su ti koji moraju sa decom da pričaju o tome kako nisu važne patike već kakav je neko čovek, da li je dobar, human, vredan… Čak iako roditelj može da priušti detetu firmiranu garderobu trebalo bi, pre nego što posegne za novčanikom, da poradi na stvaranju pravog sistema vrednosti. Skupe stvari su lažni simboli statusa, odnosno pogrešni – ističe specijalista školske psihologije Biljana Lajović.
Iako izvestan broj roditelja provlači kartice i ispisuje čekove samo da njegovo dete ne bi bilo sledeća žrtva nasilnika koji robuju etiketama i čuvenim markama, naša sagovornica ističe da nikako ne bi trebalo da pristanu da troše više bego što mogu.
– Treba mladima objasniti da se u njihovoj kući neguje drugačiji sistem vrednosti. Rešenje problema je u razgovoru roditelja sa decom, za koji se uvek mora imati vremena – dodaje naša sagovornica.
Pored ove aplikacije, još jedan trend sa mreže roditeljima ovih dana zadaje glavobolju. Naime, na „Instagramu” već neko vreme postoje mnogobrojne grupe pod nazivom „Spotid” (Spotted – Uočen si) gde korisnici objavljuju fotografije poznanika koje sreću na raznim mestima. Moderatori grupe te fotografije kasnije objavljuju uz pitanje ko je osoba na fotografiji. Ovaj „Instagram” profil dobio je svoje „lokalne ekspoziture” u gradovima širom zemlje.
Otkrivanje informacija o tome gde se deca nalaze i objavljivanje toga na društvenim mrežama prašinu u javnosti je podiglo dosta prašine naročito nakon otmice dečaka iz Stare Pazove. Mnoge roditelje, posebno one iz manjih gradova, uznemirila su saznanja da se na Instagram profilima nude informacije o tome ko je njihov sin ili ćerka, gde i u kom trenutku je primećen ili primećena i uz sve to još je priložena i fotografija.
– I ovde ključnu ulogu imaju očevi i majke, koji moraju da objasne deci kako iznošenjem podataka u javnost mogu dovesti ne samo sebe, već i druge osobe u opasnost. I da nisu svi ljudi dobronamerni – upozorava Biljana Lajović.
