Букви наш народ не придаје важност, као на пример храсту или грабу, мада се прва слова сричу из буквара, а на диму од буковог дрвета суши месо. Ипак ће букове прашуме бити прва добра на листи Светске природне баштине, судећи по утисцима које су на стране експерте оставили локалитети предложени 2018 године.

Почетком новембра експерти из иностранства обишли су националне паркове (НП), односно номиноване букове шуме у режиму строге заштите – Папратски до и Равни у НП „Фрушка гора”, Звезду и Клисуру Раче у НП „Тара” и Козје стене у НП „Копаоник” да би проценили вредност букових шума које су номиноване за наредно проширење листе Светске природне баштине.

– На листи Светске природне баштине налази се добро под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”, које тренутно чини готово 80 букових шума у 12 европских држава којим међународна заједница тежи да очува ове шумске екосистеме веома значајне за европски континент. Након последњег проширења овог добра у 2017, јануара ове године 10 земаља, међу којима је и Србија, поднело је заједничку номинацију новог проширења у којем се предлаже додавање нових 30 резервата букових шума, од којих се пет налази у Србији, у оквирима три наша Национална парка, – рекао је поводом номинације за упис првог природног добра у Србији на листу Светске баштине директор Завода за заштиту природе Србије мр Александар Драгишић.

Буква је најраспрострањенија и најзначајнија врста дрвећа за Србију и њено шумарство. У чистим и мешовитим састојинама по дрвној запремини заступљена је са око 60 одсто.

У првој половини 19. века крчене су храстове шуме, за пољопривредно земљиште, а у планинским пределима четинарске, за повећање пашњачка. Тако је дошло до повећања површина под буковим шумама које су избегле секиру и тестеру. Поред тога, буково дрво има малу трајност и вредност па је све до друге половине 20 века мање коришћено. Тек са развојем технологије заштите буково дрво постаје вредна сировина.

На буково дрво, као сировину, данас се ослања велики део дрвне индустрије, индустрије папира и целулозе, а посебно велику примену налази у производњи резане грађе, прагова, за израду намештаја, шперованог дрвета и фурнира. Такође, због велике калоричне вредности, буково дрво се користи као огрев и за димљење меса и рибе, јер им даје посебан укус.

Буквар је прва школска књига. Из буквара, зна се, ђаци прваци уче слова, уче да читају и пишу. У језику наших предака реч буква није значила само врсту дрвета него писани знак – слово. По томе је и књига из које се уче слова, или букве, добила назив – буквар, објаснио је својевремено лингвиста Милан Шипка.

Млад лист и плод познати као „буквица” или буков жир су јестиви. Жир се користио као замена за кафу, додатак хлебном брашну, цеђен као уље.

„Цело је небо у њу стало. Сенке јој као провалије”, забележио је у песми „Буква” Јован Дучић, док је монографија „Буква у Србији” дело 27 аутора и коаутора.

У нашим прашумама букве имају око 350-400 годова, а колико годова толико и година. А та мезијска буква призната као посебна врста, која расте на Балканском полуострву, по многим особинама разликује се од сродних која расту у западној Европи.

Букове шуме у Србији значајан су фактор животне средине. „Годишње вежу 12,71 милиона тона угљендиоксида и ослободе 10,75 милиона тона кисеоника, а могу да задрже 65,36 милиона тона прашине,” записано је у монографији о букви.

Србија има више букових прашума. Локалитети Папратски до и Равни до сада су се налазили у првом степену режима заштите. Представљају најлепше очуване букове шуме Фрушке горе. Значајне су су јер припадају Панонском делу Републике Србије,” наводи директор ЈП „Национални парк Фрушка гора” Радослав Крунић.

Резерват Звезда значајан је због једне од ретких преосталих популација Панчићеве оморике у кањону реке Дрине у реликтној шумској заједници букве, јеле и смрче, док Клисура Раче обухвата реликтну шуму букве и ораха, објашњава директор НП „Тара” Драгић Караклић у нади да ће Тара поред стећака који су на листи Светске културне баштине ускоро моћи да се похвали древним буковим шумама на листи Светске природне баштине.