Кафићи затворени, кафа и чај на штанду испред

И последње светло у престоничким локалима се угасило. Река људи слила се низ Кнез Михаилову улицу. Светлуцају златне и плаве звезде, блеште беле кочије око којих се врзмају малишани и застају да се фотографишу са Деда Мразом. Још који минут чаролија ће трајати, помислио би неки посматрач, ресторани и кафићи су затворени, децембар, хладно је, суграђани су лаганим кораком пошли својим домовима. Кад оно, међутим! Испред једног од локала скоро ни од куда створи се штанд. Тек што је последњи гост напустио ресторан, врата се широм отворише, а конобари изнели све што је потребно – апарат за кафу, таблу на којој су исписане цене...

Пролазници застају и премишљају се шта да попију у ходу – кафу, чај, кувано вино, сок или поједу неки слаткиш. Дуж главне пешачке зоне, али у околним улицама, могли су се видети слични призори испред локала – импровизовани шалтери, столови на којима су поређане кесице са шећером, кашичице, салвете и све што је потребно да гости буду задовољни услугом. Иза стакла тиња пригушено светло, назиру се само упослени конобари. Наруџбине пљуште, суграђани пристижу, застају крај столова и разгледају ценовнике. Ту и тамо на бициклу пролети и понеки достављач хране.

Продавци печеног кестења, кокица, кукуруза, разних светлуцавих дрангулија у духу новогодишњих празника, неколико уличних свирача и један мађионичар. Сви су ту. Кнез Михаилова као да је постала уточиште за све оне који су остали жељни дружења у престоничким кафићима и ресторанима. Смех, чаврљање, шапутање, све врви од веселог жамора...

И да већ месецима не траје борба против смртоносног вируса, овај призор био би вредан дивљења. Међутим, у тренутним околностима, када сваког дана неколико десетина људи изгуби битку са короном, леди крв у жилама. Лудост, храброст, пркос? Све док вирус хара, претећи да угрози нас, наше најмилије, не би било наодмет запитати се да ли је толико тешко ситна задовољства оставити за нека боља времена.