субота, 16.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:10

ЧУВАРИ ДЕЦЕ ОД РОДИТЕЉА

Аутор: Слободан Антонићсреда, 22.10.2008. у 22:00

Група од шест ученика, који су представљени као активисти НВО „Беосупорт”, предала је 20. октобра заштитнику грађана Саши Јанковићу захтев да се законом забрани свако физичко кажњавање деце. Једно дете-активиста је истакло да је неопходно донети закон којим би се кривично гонили родитељи због „сваког облика физичког кажњавања, укључујући и обичан шамар или физичко гуркање детета”. „Не постоји ниједна позитивна страна таквог облика дисциплиновања”, речено је, уз опаску да је тај модел понашања чак и „извор нарастајућег вршњачког насиља”!

Ова посета шесторо малих активиста заштитнику грађана била је медијски веома атрактивна. Она је привукла много више пажње од конференције за новинаре 18 НВО, у октобру прошле године. И оне су тражиле да се забрани свако телесно кажњавање деце и „хитно успостављање одговарајућих независних механизама пријављивања случајева телесног кажњавања”. Пре свих деца треба да буду та која ће да „правовремено обавесте надлежне институције” уколико их родитељи ударе. Да би она то могла, претходно морају бити „едукована”. Зато се захтева „доследно и континуирано укључивање и учешће деце у информисање, правовремено препознавање и спречавање телесног кажњавања”.

Део тог едуковања јесте предмет „грађанско васпитање”. Већ сада се у уџбенику из овог предмета за први и други разред основне школе (стр. 33) од деце тражи да упишу да ли их је родитељ „ударио” или „почупао за косу”. У Приручнику за наставнике, из истог предмета, затим се тражи да се са ученицима „на основу добијених одговора анализира лош однос према детету”, да се „на паноу забележи која су права детета повређена”, односно да се још једном понове „наставне јединице које се односе на кршење дечјих права од стране одраслих” (стр. 31).

Одмах да кажем, уопште не мислим да је „батина из раја изашла”. И сам верујем да је у Србији још увек превише родитеља који своју децу радије васпитавају батинама него речима. Али, између тога да се смањи општи ниво телесног кажњавања деце и да се забрани свако телесно кажњавање деце, чак и најобичнија родитељска пљуска по задњици, огромна је разлика. Конвенција УН о дечјим правима (1989) изричито забрањује злостављање деце. Али, она не забрањује родитељски ударац по задњици. У складу са тим поступа и наш Породични закон (2005). Он забрањује родитељима да „злостављају” и „понижавају” децу (чл. 6, 69, 81). Али, пљуска по задњици никако није кривично дело. Има земаља, међутим, у којима је забрањено свако физичко кажњавање деце. Неке од тих земаља су и чланице ЕУ. И ево сада како неке НВО настоје да се и у Србији уведе иста норма и да се, затим, управо те организације промовишу као главни овлашћени чувари и заштитници овдашње деце од њихових родитеља.

Бројне опасности крију се иза оваквих захтева. Прва опасност је да сваки родитељ, само једним законским актом, постане потенцијални криминалац. Сваки родитељ зна да се деца до извесног узрaста једноставно не могу ограничавати само речима. Телесна казна, за највећи део родитеља, није израз мржње или садизма према деци. Она представља жељу да се деца заштите од својих сопствених неразумних поступака који их доводе у животну опасност. Она је, за огромну већину очева и мајки, израз апсолутне родитељске љубави и бриге. Криминализација свих родитељских телесних казни, укључив и оне најблаже и за најмлађи узраст, у супротности је са најбоље схваћеним интересима саме деце.

То што такве норме постоје у неким земљама ЕУ, никако није разлог да и ми такву норму уведемо. Склоност да се сваки детаљ живота и рада нормира, и то по правилу рестриктивно и арбитрарно, једна је од најчешћих мета критика евроскептика. Док, на једној страни, међу елитом цвета финансијски криминал и корупција најстрашнијих размера, у исто време се, опасним и безобалним нормама, које су већ у тој мери бројне и компликоване да их грађани једноставно не могу знати, обични људи претварају у криминалце. А да ли ће се такав „криминалац” процесуирати или не, зависи само од разних моћника, и њихове добре или зле воље.

Друга забрињавајућа црта јесте политичка злоупотреба деце и њихово окретање против сопствених родитеља. Шаљући оно шесторо деце код Саше Јанковића, НВО их је већ злоупотребила. Законодавство је ствар одраслих, не деце. Деца, наравно, могу да се жале на кршење својих права. Али, овде је реч о бесрамној злоупотреби деце да би се јавност изманипулисала и извршио притисак на законодавце. Шта ће тек да раде ове НВО ако се сутра донесе закон којим сваки родитељ постаје насилник? Свако од нас ће доћи у прилику да га сопствено дете пријави на часу грађанског васпитања. Свако од нас постаће предмет занимања различитих служби и НВО. Свако од нас ће бити изложен претњама да ће бити јавно дифамиран као лош родитељ и да ће му, чак, бити одузета деца. Желимо ли да живимо у таквом друштву? И како се такво друштво може назвати другачије осим – тоталитаристичко?

политички аналитичар


Коментари108
c4aaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veselina Mitrovic
Osim sto se slazem sa vecinom sto ste napisali, moram da kazem da se na casovima gradjanskog vaspitanja ne prave nikakve prijave protiv roditelja u smislu koji ste napisali. I sama sam imala priliku da predajem GV i vremenom sam pocela ziveti taj predmet... Deca se na tim casovima, ukoliko se na pravi nacin izvode, otvore i iskazu svoje misljenje. Posto, na zalost, imamo dosta stvrano zlostavljane dece u skolama, a ne samo fizicki kaznjenih, na ovim casovima moze poceti kraj golgote za takvu decu.
Irma Žerić
Svi govorimo, šta ćemo ako će nam zabraniti da tučemo dete, šibom, rukom varjačom, peckalicama za muve i sl.Takvim alatkama kraja nema... Niko se nije setio da dete može biti pohvaljeno kada nešto dobro uradi; da ono (dete) čezne da udovolji roditelju i presretan kada čuje;"Bravo!", "Pa to je divno!., "Dodji da te mama(tata) poljubi..." ; "Kako si ti zlatno dete!"... i tu i tamo ga nagraditi sa nečim što voli, što obično nije ni skupo... "Vidiš, kako si ti bila- bio dobro dete..." Kod manjih jednostavno nekom igračkom, igrom, pesmom, bolo čim skrenuti detetu pažnju sa nečega što nije za njega. Malo se pozabaviti s njim, malo ga pomaziti i dete će nastaviti zadovoljno. Zar nije to za sve nas i za dete i za roditelje prijatnije delanje nego taj "PLJUS" po guzi. ili gde već. Samo malo više truda sa naše strane i vlada mir u celoj porodici. I nećemo biti "Kriminalci" kako to preuveličavaju "ugroženi roditelji", jer im je oduzeta igračka sa kojim mašu kao ukrotitelji psića u cirkuskoj areni
a k
pisala sam već na ovu temu i ponavljam: psihoterapeut sam koji je odrastao u švedskoj...sećam se ,da sam nakon plakanja na terasi jer su mi roditelji bili u komšiluku, bila u stresu dugooo, jer su mi roditelji, koji su takođe bili zabrinuti rekli, da ako su me čule komšije, i prijavile so. službi da će me oduzeti od njih...nedeljama sam bila uplašena , zabrinuta , nisam spavala...a imala sam samo 6 godina!Kasnije, kroz rad na sebi , shvatila sam da mi je to jedna od većih trauma, koja je nekako i odredila moj život...imamo mi dosta kriminalaca, samo nam fali još i da roditelje upišemo u taj spisak , i to one svesnije i posvećenije...taman posla!
BJ Tasic
Strašno mi je kad neko iz inostranstva priča o tome kako je tamo super, odlično, a kako ovde zlostavljamo decu. Šta je sa Švedskom gde je fizičko kažnjavanje zabranjeno davno? Da li znate kakvi su rezultati danas u Švedskoj? Kakva je stopa kriminala? Broj samoubistava među omladinom? Broj obolele dece i omladine od raznoraznih oblika mentalnih i duševnih poremećaja? Velika je glupost izjednačvati fizičko kažnjavanje i zlostavljanje, još je gluplje porediti odnos "međusobno fizičko kažnjavanje supružnika" i vaspitavanje dece! Na takav način postajemo robovi društva, dece, samih sebe. Mene nisu tukli kad sam bila mala, ali sam bila fizički kažnjavana. Nisam izrasla u delikventa i nasilnika, bavim se humanim zanimanjem, volim svoju porodicu i na zdrav način podižem svoju decu. Naravno, nikad neću moći tako zdravo da ih podižem kao u Holandiji :). Pazite: fizičko zlostavljanje i fizička kazna, nisu isto!
Mila Milić
Nikako ne treba zaboraviti da se fizička kazna uvek može zameniti drugim, mnogo brutalnijimm i po društvo i pojedinca opasnijim vidovima kažnjavanja! Kazna ignorisanjem koja se primenjuje u mnogim zemljama gde je fizička zabranjena mnogo je štetnija po psihu pojedinca nego lupkanje po zadnjici. Čovekaova biološka priroda prepoznaje fizičku opomenu i izlazi s njom na kraj, ali, psihičko zlostavljanje koje zagovaraju ovi takozvani stručnjaci, MNOGO JE GORE, pogubnije i sa dalekosežnijimposledicama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља