nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:05

ČUVARI DECE OD RODITELjA

Autor: Slobodan Antonićsreda, 22.10.2008. u 22:00

Grupa od šest učenika, koji su predstavljeni kao aktivisti NVO „Beosuport”, predala je 20. oktobra zaštitniku građana Saši Jankoviću zahtev da se zakonom zabrani svako fizičko kažnjavanje dece. Jedno dete-aktivista je istaklo da je neophodno doneti zakon kojim bi se krivično gonili roditelji zbog „svakog oblika fizičkog kažnjavanja, uključujući i običan šamar ili fizičko gurkanje deteta”. „Ne postoji nijedna pozitivna strana takvog oblika disciplinovanja”, rečeno je, uz opasku da je taj model ponašanja čak i „izvor narastajućeg vršnjačkog nasilja”!

Ova poseta šestoro malih aktivista zaštitniku građana bila je medijski veoma atraktivna. Ona je privukla mnogo više pažnje od konferencije za novinare 18 NVO, u oktobru prošle godine. I one su tražile da se zabrani svako telesno kažnjavanje dece i „hitno uspostavljanje odgovarajućih nezavisnih mehanizama prijavljivanja slučajeva telesnog kažnjavanja”. Pre svih deca treba da budu ta koja će da „pravovremeno obaveste nadležne institucije” ukoliko ih roditelji udare. Da bi ona to mogla, prethodno moraju biti „edukovana”. Zato se zahteva „dosledno i kontinuirano uključivanje i učešće dece u informisanje, pravovremeno prepoznavanje i sprečavanje telesnog kažnjavanja”.

Deo tog edukovanja jeste predmet „građansko vaspitanje”. Već sada se u udžbeniku iz ovog predmeta za prvi i drugi razred osnovne škole (str. 33) od dece traži da upišu da li ih je roditelj „udario” ili „počupao za kosu”. U Priručniku za nastavnike, iz istog predmeta, zatim se traži da se sa učenicima „na osnovu dobijenih odgovora analizira loš odnos prema detetu”, da se „na panou zabeleži koja su prava deteta povređena”, odnosno da se još jednom ponove „nastavne jedinice koje se odnose na kršenje dečjih prava od strane odraslih” (str. 31).

Odmah da kažem, uopšte ne mislim da je „batina iz raja izašla”. I sam verujem da je u Srbiji još uvek previše roditelja koji svoju decu radije vaspitavaju batinama nego rečima. Ali, između toga da se smanji opšti nivo telesnog kažnjavanja dece i da se zabrani svako telesno kažnjavanje dece, čak i najobičnija roditeljska pljuska po zadnjici, ogromna je razlika. Konvencija UN o dečjim pravima (1989) izričito zabranjuje zlostavljanje dece. Ali, ona ne zabranjuje roditeljski udarac po zadnjici. U skladu sa tim postupa i naš Porodični zakon (2005). On zabranjuje roditeljima da „zlostavljaju” i „ponižavaju” decu (čl. 6, 69, 81). Ali, pljuska po zadnjici nikako nije krivično delo. Ima zemalja, međutim, u kojima je zabranjeno svako fizičko kažnjavanje dece. Neke od tih zemalja su i članice EU. I evo sada kako neke NVO nastoje da se i u Srbiji uvede ista norma i da se, zatim, upravo te organizacije promovišu kao glavni ovlašćeni čuvari i zaštitnici ovdašnje dece od njihovih roditelja.

Brojne opasnosti kriju se iza ovakvih zahteva. Prva opasnost je da svaki roditelj, samo jednim zakonskim aktom, postane potencijalni kriminalac. Svaki roditelj zna da se deca do izvesnog uzrasta jednostavno ne mogu ograničavati samo rečima. Telesna kazna, za najveći deo roditelja, nije izraz mržnje ili sadizma prema deci. Ona predstavlja želju da se deca zaštite od svojih sopstvenih nerazumnih postupaka koji ih dovode u životnu opasnost. Ona je, za ogromnu većinu očeva i majki, izraz apsolutne roditeljske ljubavi i brige. Kriminalizacija svih roditeljskih telesnih kazni, uključiv i one najblaže i za najmlađi uzrast, u suprotnosti je sa najbolje shvaćenim interesima same dece.

To što takve norme postoje u nekim zemljama EU, nikako nije razlog da i mi takvu normu uvedemo. Sklonost da se svaki detalj života i rada normira, i to po pravilu restriktivno i arbitrarno, jedna je od najčešćih meta kritika evroskeptika. Dok, na jednoj strani, među elitom cveta finansijski kriminal i korupcija najstrašnijih razmera, u isto vreme se, opasnim i bezobalnim normama, koje su već u toj meri brojne i komplikovane da ih građani jednostavno ne mogu znati, obični ljudi pretvaraju u kriminalce. A da li će se takav „kriminalac” procesuirati ili ne, zavisi samo od raznih moćnika, i njihove dobre ili zle volje.

Druga zabrinjavajuća crta jeste politička zloupotreba dece i njihovo okretanje protiv sopstvenih roditelja. Šaljući ono šestoro dece kod Saše Jankovića, NVO ih je već zloupotrebila. Zakonodavstvo je stvar odraslih, ne dece. Deca, naravno, mogu da se žale na kršenje svojih prava. Ali, ovde je reč o besramnoj zloupotrebi dece da bi se javnost izmanipulisala i izvršio pritisak na zakonodavce. Šta će tek da rade ove NVO ako se sutra donese zakon kojim svaki roditelj postaje nasilnik? Svako od nas će doći u priliku da ga sopstveno dete prijavi na času građanskog vaspitanja. Svako od nas postaće predmet zanimanja različitih službi i NVO. Svako od nas će biti izložen pretnjama da će biti javno difamiran kao loš roditelj i da će mu, čak, biti oduzeta deca. Želimo li da živimo u takvom društvu? I kako se takvo društvo može nazvati drugačije osim – totalitarističko?

politički analitičar


Komentari108
40cf3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veselina Mitrovic
Osim sto se slazem sa vecinom sto ste napisali, moram da kazem da se na casovima gradjanskog vaspitanja ne prave nikakve prijave protiv roditelja u smislu koji ste napisali. I sama sam imala priliku da predajem GV i vremenom sam pocela ziveti taj predmet... Deca se na tim casovima, ukoliko se na pravi nacin izvode, otvore i iskazu svoje misljenje. Posto, na zalost, imamo dosta stvrano zlostavljane dece u skolama, a ne samo fizicki kaznjenih, na ovim casovima moze poceti kraj golgote za takvu decu.
Irma Žerić
Svi govorimo, šta ćemo ako će nam zabraniti da tučemo dete, šibom, rukom varjačom, peckalicama za muve i sl.Takvim alatkama kraja nema... Niko se nije setio da dete može biti pohvaljeno kada nešto dobro uradi; da ono (dete) čezne da udovolji roditelju i presretan kada čuje;"Bravo!", "Pa to je divno!., "Dodji da te mama(tata) poljubi..." ; "Kako si ti zlatno dete!"... i tu i tamo ga nagraditi sa nečim što voli, što obično nije ni skupo... "Vidiš, kako si ti bila- bio dobro dete..." Kod manjih jednostavno nekom igračkom, igrom, pesmom, bolo čim skrenuti detetu pažnju sa nečega što nije za njega. Malo se pozabaviti s njim, malo ga pomaziti i dete će nastaviti zadovoljno. Zar nije to za sve nas i za dete i za roditelje prijatnije delanje nego taj "PLJUS" po guzi. ili gde već. Samo malo više truda sa naše strane i vlada mir u celoj porodici. I nećemo biti "Kriminalci" kako to preuveličavaju "ugroženi roditelji", jer im je oduzeta igračka sa kojim mašu kao ukrotitelji psića u cirkuskoj areni
a k
pisala sam već na ovu temu i ponavljam: psihoterapeut sam koji je odrastao u švedskoj...sećam se ,da sam nakon plakanja na terasi jer su mi roditelji bili u komšiluku, bila u stresu dugooo, jer su mi roditelji, koji su takođe bili zabrinuti rekli, da ako su me čule komšije, i prijavile so. službi da će me oduzeti od njih...nedeljama sam bila uplašena , zabrinuta , nisam spavala...a imala sam samo 6 godina!Kasnije, kroz rad na sebi , shvatila sam da mi je to jedna od većih trauma, koja je nekako i odredila moj život...imamo mi dosta kriminalaca, samo nam fali još i da roditelje upišemo u taj spisak , i to one svesnije i posvećenije...taman posla!
BJ Tasic
Strašno mi je kad neko iz inostranstva priča o tome kako je tamo super, odlično, a kako ovde zlostavljamo decu. Šta je sa Švedskom gde je fizičko kažnjavanje zabranjeno davno? Da li znate kakvi su rezultati danas u Švedskoj? Kakva je stopa kriminala? Broj samoubistava među omladinom? Broj obolele dece i omladine od raznoraznih oblika mentalnih i duševnih poremećaja? Velika je glupost izjednačvati fizičko kažnjavanje i zlostavljanje, još je gluplje porediti odnos "međusobno fizičko kažnjavanje supružnika" i vaspitavanje dece! Na takav način postajemo robovi društva, dece, samih sebe. Mene nisu tukli kad sam bila mala, ali sam bila fizički kažnjavana. Nisam izrasla u delikventa i nasilnika, bavim se humanim zanimanjem, volim svoju porodicu i na zdrav način podižem svoju decu. Naravno, nikad neću moći tako zdravo da ih podižem kao u Holandiji :). Pazite: fizičko zlostavljanje i fizička kazna, nisu isto!
Mila Milić
Nikako ne treba zaboraviti da se fizička kazna uvek može zameniti drugim, mnogo brutalnijimm i po društvo i pojedinca opasnijim vidovima kažnjavanja! Kazna ignorisanjem koja se primenjuje u mnogim zemljama gde je fizička zabranjena mnogo je štetnija po psihu pojedinca nego lupkanje po zadnjici. Čovekaova biološka priroda prepoznaje fizičku opomenu i izlazi s njom na kraj, ali, psihičko zlostavljanje koje zagovaraju ovi takozvani stručnjaci, MNOGO JE GORE, pogubnije i sa dalekosežnijimposledicama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja