Švedska izdvaja za nauku 4,3, a Srbija 0,3 odsto

Uspešno je samo društvo znanja. Visokorazvijene države zarađuju na visokoj tehnologiji, odnosno „prodaju” pamet. Krajnje je vreme da i Srbija krene tim putem. U Evropi postoji više država koje imaju od dva do deset miliona stanovnika sa bruto društvenim proizvodom neuporedivo većim od našeg. U njima su izdvajanja za nauku mnogo veća. Na vrhu liste je Švedska sa 4,3 odsto BDP-a koji se izdvaja na nauku. Finska izdvaja 3,4 odsto, Danska 2,4 odsto, a Slovenija 1,5 odsto. U Srbiji je ovaj iznos daleko manji, stagnira godinama i sada iznosi 0,3 odsto. Takođe treba naglasiti da postoji sjajna korelacija izdvajanja za nauku, BDP-a i broja objavljenih naučnih radova. Udvostručen je deo visokih i srednjih tehnologija u svetskoj robnoj razmeni od 1976. do 1996. godine (sa 28 na 55 odsto). Danas se taj trend ne samo nastavlja, već i ubrzava!

Stanje u nauci 2000. godine bilo je veoma loše i zahtevalo je radikalnu reformu. U Srbiji je od 2000. do 2003. objavljeno u proseku 607 radova na milion stanovnika, dok je za isto vreme u Švedskoj objavljeno 8.845 naučnih radova. Da bi se stanje popravilo, ministarstvo je pristupilo raznim podsticajnim merama. Jedna od njih bilo je nagrađivanje 20 odsto najboljih naučnika u Srbiji po svetski priznatim kriterijumima (broj i kvalitet radova koji se meri impakt faktorom, citiranost). Tokom 2005. godine otišlo se korak dalje i uvedeno je finansiranje istraživača u skladu s naučnim zvanjima, ali i ostvarenim rezultatima. Tom prilikom je oko 500 istraživača izgubilo pravo na finansiranje, ali su najbolji imali veća primanja (od 8.900 naučnika, koliko ih ima u Srbiji, 130 je predložilo ukidanje postojećih podsticajnih mera).

Broj naučnih radova koje su objavljivali naši naučnici od 2000. do 2004. godine bio je u slabom porastu. Međutim, od 2004, a naročito od 2005. do 2007. došlo je do naglog porasta: od 927 naučnih radova, koliko je objavljeno u 2000. godini, došlo se do 2.047 u 2007. i 2.558 naučnih radova objavljenih u prošloj godini.

Od 2000. do 2003. bili smo među poslednjima u Evropi prema citiranosti i broju radova sa SCI liste, a mnogo smo zaostajali i za zemljama koje su nam najbliže u regionu. U novije vreme, 2006, 2007. i 2008, kao i prema podacima iz avgusta 2009. godine, uspeli smo da po broju radova premašimo neke države u regionu, Bugarsku i Hrvatsku, pa čak i Sloveniju. Naravno, u odnosu na broj stanovnika i dalje zaostajemo, mada je i prema tom parametru postignut značajan napredak. U 2003. godini bili smo lošiji od Slovenije sedam, Hrvatske tri, a Bugarske nešto manje od dva puta, a danas smo zaostatak smanjili u odnosu na Sloveniju na 3,5, Hrvatsku 1,5 puta, a Bugarsku smo premašili za 1,5 puta.

Najzad, iako je učinjen veoma ozbiljan napredak u broju i kvalitetu radova kao i u citiranosti, još ne dolazi do izražaja značajniji uticaj nauke na privredu. Na institucionalnom nivou, u narednom petogodišnjem periodu najmanje jedan univerzitet iz Srbije morao bi da uđe na listu 500 najboljih univerziteta u svetu. Naučnoj i univerzitetskoj javnosti malo je poznato da je jedan od glavnih kriterijuma za ulazak na šangajsku listu broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa SCI liste. S obzirom na to da je ovaj parametar u poslednjih pet godina popravljen skoro tri puta trebalo bi uložiti dodatne napore kako bi se postigao navedeni cilj. Na taj način bi se i broj stranih doktoranata povećao sa dosadašnjih skromnih 50 na više stotina, što je značajno i sa ekonomske tačke gledišta (jedan strani doktorant godišnje plaća fakultetu oko 15.000 dolara!).

Međutim, izdvajanja za nauku se smanjuju, a ne povećavaju. Ako zaista hoćemo u EU, da standard naših građana približimo njihovom, onda moramo da se ponašamo kao i oni, odnosno da izdvajamo za nauku oko tri odsto BDP-a. Srbija je danas na prekretnici, na putu ka razvijenom inovativnom društvu ili ka tehnološkoj koloniji.

Profesor univerziteta, pomoćnik ministra za osnovna istraživanja Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj