utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:14

Istoričar sa vizijom

Autor: Ljubomir Maksimovićsubota, 28.11.2009. u 22:00
Једна од последњих фотографија Симе Ћирковића, коју је направио његов колега, академик Гојко Суботић

Akademik Sima Ćirković (29. januar 1929, Osijek – 14. novembar 2009, Beograd) otišao je ovih dana na tih način, kao što je tiho i živeo. A ipak, odlazak njegov odjeknuo je gromoglasno, kao što je i delo njegovo za života odjekivalo. Više od pedeset godina stvarao je raznovrsne po tipu istoriografske spise, od malenih studija do obimnih sinteza, od prikaza do monografija, čija je tematika takođe bila raznovrsna. Politička i privredna istorija, pravna i društvena istorija, državne institucije, književnost, metodologija istorijske nauke, politička teorija i istorija ideja, istorijska geografija, leksikografija, udžbenička literatura, kulturna istorija, pomoćne istorijske nauke, izdavanje, prevođenje i komentarisanje istorijskih izvora, metodika nastave istorije, istorija istoriografije – sve su to polja u kojima se snažno iskazivao lik jednog velikog istoričara.

Erudita sa preciznim naučnim metodom, poznat po svojoj kritičnosti u istraživanjima zasnovanim na arhivskoj građi (Dubrovnik, Venecija, Hilandar, Budimpešta), Sima Ćirković stvarao je dela koja su predstavljala značajne prodore u raznovrsnim aspektima srednjovekovne istorije Bosne i Srbije, i uopšte balkanskog prostora, uključujući i njegovu tako značajnu vizantijsku komponentu. Iako nije bio vizantolog u užem smislu reči, ostavio je za sobom tekstove neprolazne vrednosti o vizantijsko-srpskim odnosima, pre svega u XΙV veku. Jednom rečju, recepcija njegovih dela u svetskim razmerama snažno je doprinela međunarodnom ugledu srpske istorijske nauke. Decenijama neprikosnoveni bard naše medievistike, davao je svojom neposrednošću i uverljivošću izuzetnu životnost egzaktnim istorijskim činjenicama kojima se bavio i na sebi svojstven način maestralno ih povezivao. Rezultati temeljnog i dugotrajnog rada kao da su se pod njegovim perom sami slagali u logičke celine, u jednom retko viđenom spoju analitičkog ispitivanja i sintetskog osmišljavanja.

Razmere ovog stvaralaštva takođe su impozantne. Oko 500 tekstova najrazličitije sadržine i obima čini naučnu zaostavštinu akademika Sime Ćirkovića. Njihovo spominjanje, da ne govorimo o predstavljanju, bio bi neostvariv pokušaj u ovakvoj prilici. Recimo samo da je bio autor, koautor ili urednik nekoliko knjiga o srednjovekovnoj Bosni, istoriji srpskog naroda u srednjem veku, srpskom srednjovekovnom rudarstvu, istoriji Crne Gore i Jugoslavije, kao i opštijih istorijskih pregleda o Južnim Slovenima u Srednjem veku. Pred kraj života, posebno mu je draga bila sinteza posvećena celokupnoj srpskoj istoriji –„Srbi među evropskim narodima”, koja je prvo objavljena na engleskom jeziku u Londonu (2004), zatim u Beogradu (2005), Zagrebu, Moskvi, kao i u Italiji, a pre neki dan ušlo je u štampu i slovenačko izdanje. Retka je pojava u svetu da jedan autor sa toliko uspeha sprovede strogo naučno viđenje istorije jednog naroda u svim njenim bitnim aspektima, kroz više istorijskih epoha, u ovom slučaju od doseljavanja Srba na Balkan u VΙΙ veku do zbivanja koja su obeležila njihov život krajem XX veka.

Delo Sime Ćirkovića, koje se slobodno može označiti kao monumentalno, ima svoje čitaoce na svim meridijanima. Ali, mnoga od znanja sadržanih u tom delu, mnoga od autorovih iskustava istoričara sa vizijom, decenijama su prenošena i neposredno, živom rečju, njegovim studentima i saradnicima. I to ne samo u doba zvanične univerzitetske karijere (1957-1994), nego i u godinama koje su usledile, sve do poslednjeg dana života. Mlađim i starijim istraživačima, čitavim generacijama, bila je tako pristupačna najbolja mogućna škola. Škola u kojoj je primarno bilo spoznati kako doći do rezultata, a ne šta je rezultat do kojeg je neko drugi došao. Sam profesor Ćirković bio je uvek spreman da svakoga ko mu se obrati i lično uputi u odgovarajuće tajne „istoričarevog zanata”, pre svega u okviru njegovih čuvenih otvorenih vrata ponedeljkom. Odmeren i blag u ophođenju, pokazivao je veliku odlučnost u čuvanju naučnih i ostalih vrednosti univerzitetskog života, što je takođe bila svojevrsna škola. Treba se samo podsetiti na činjenicu da kao dekan, početkom sedamdesetih godina, nije dozvolio politički izgon nastavnika sa Filozofskog fakulteta.

Svestrani i bogati život naučnika i profesora posledično je morao biti obeležen mnogim priznanjima. Sima Ćirković je vrlo mlad postao član Srpske akademije nauka i umetnosti (dopisni 1972, redovni 1981), čiji je bio i generalni sekretar, zatim član još četiri akademije nauka i nosilac mnogih nagrada i priznanja. Među njima posebno se ističe Zlatna medalja Konstantina Jirečeka koju za izuzetna istoriografska dostignuća dodeljuje nemačko Društvo za jugoistočnu Evropu.

Osećanje gubitka, koje danas obuzima kolege i saradnike Sime Ćirkovića, nije samo duboko nego je i višeznačno. Jer, on je otišao u trenutku kada je istorijska nauka, na žalost u mnogim sredinama, u sopstvenom dokazivanju suočena sa standardima koji ne proističu iz samog bića nauke, nego iz jednog mehanicističkog univerzalnog pristupa koji najviše pogađa stvarne vrednosti humanističkih disciplina. To je trenutak u kojem bi njegov živi primer i njegov savet bili posebno dragoceni.


Komentari5
90162
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ana
U Kongresnoj biblioteci u Vasingtonu postoji samo 29 jedinica Sime Cirkovica. Steta da ih nema vise!
Branislav Gavrilovic
Zelim spokoj profesorovoj dusi. Zao mi je samo sto zivim u zemlji u kojoj smrt jedne takve naucne velicine, kao sto je bio profesor Cirkovic, prodje nezapazeno, dok o smrti neke estradne zvezde, bruji cela zemlja.
Dragan
Svakog poštovalaca istorije kao nauke pogodila je ova vijest. Njegova djela će zahvaljujući oštroj kritici koju je pokazivao kroz cijeli svoj opus, ostati zauvijek aktuelna i predstavljaće u mnogim temama osnovu za upoznavanje sa problemom. Studenti istorije u Banja Luci su prve riječi o prof. Simi Ćirkoviću imali priliku da čuju od njegovog dugogodišnjeg saradnika prof. Rade Mihaljčića koji mu je u svakoj prilici iskazivao neizmjerno poštovanje i upućivao nas na njegova djela, koja su nas dalje sama osvajala kako snagom iznešenih činjenica i komentara, tako i prelijepim stilom pisanja. Istorijska nauka mu je zahvalna!
Мирко Грбић, Бањалука
Мир Професоровој души и хвала му за све радове о историји средњовјековене Босне и Захумља.
ruzica popovic
Smrt Akademika Sime Cirkovica predstavlja nenadoknadiv gubitak ne samo za sprsku istoriografiju nego za sprsku kulturu u celini.Dela Akademika Cirkovica i njegovo prisustvo u medjunarodnoj naucnoj javnosti bitno su doprinela boljem poznavanju i vecem interesovanju evropskih i americkih naucnika za istoriju srednjevekovne Srbije i srednjevekovnog Balkana u celini Pored toga njegov doprinos izgradnji mladjih generacija srpskih istoricara je nenadmasiv.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja