petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:17

Supermen oboren u Jadru

subota, 17.04.2010. u 22:00
Уз­бу­дљив тре­ну­так: узор­ци јадарита пра­во из ду­би­не Зе­мље Фото А. Апостоловски

Dra­gi­nac – Za­vi­ja­ju­ći zvu­ci če­li­ka ame­rič­ke bu­ši­li­ce „del­ta bejz 540”, ko­ja pro­di­re 800 me­ta­ra du­bo­ko u Ze­mlji­nu utro­bu, me­ša­ju se sa Sti­vo­vim ko­man­da­ma, ne­ve­ro­vat­nom me­ša­vi­nom austra­lij­skog en­gle­skog i pi­ro­ćan­skog srp­skog. Sta­ni­mir La­za­re­vić po­be­gao je od mar­ša­la iz Pi­ro­ta 1967. go­di­ne, bu­šio je po rud­ni­ci­ma zla­ta u Austra­li­ji, is­tra­ži­vao po džun­gla­ma Pa­pue i No­ve Gvi­ne­je, me­đu ru­dar­skim ve­te­ra­ni­ma odav­no je ste­kao sla­vu kao Stiv, čo­vek ko­ji zna bar 100 je­zi­ka. Ali,u baj­ko­vi­tim pre­de­li­ma se­la Dra­gi­nac, Stiv je pred naj­ve­ćim iza­zo­vom ka­ri­je­re. Uzor­ci ste­na iz za­pad­ne Sr­bi­je, duž re­ke Ja­dar, ko­je va­di nje­go­va eki­pa, a za­tim ih tran­spor­tu­je u te­ren­ski obje­kat mul­ti­na­ci­o­nal­nog gi­gan­ta „Rio Tin­to”, sta­ci­o­ni­ra­nog de­se­tak ki­lo­me­ta­ra da­lje, u se­lu Ru­nja­ni, tre­ba da po­ka­že naj­ma­nje dve stva­ri. Ka­da će „Rio Tin­to” za­po­če­ti sa eks­plo­a­ta­ci­jom ru­de i da li će va­đe­njem ja­da­ri­ta, ko­ji je po he­mij­skom sa­sta­vu iden­ti­čan fik­tiv­nom krip­to­ni­tu, ma­gič­nom kri­sta­lu ko­ji Su­per­me­nu od­u­zi­ma nad­ljud­ske mo­ći, za­u­vek ne­sta­ti mit o su­per­he­ro­ju ko­ji po pra­vi­lu ra­tu­je sa ot­ka­če­nim svet­skim zli­kov­ci­ma.

Je­dan od li­de­ra u glo­bal­nom ru­dar­skom bi­zni­su, bri­tan­sko-austra­lij­ska kom­pa­ni­ja „Rio Tin­to” sva­ka­ko ni­je do­šla u Sr­bi­ju da bi da­va­la „ben­se­di­ne“su­per­ju­na­ku. Ne­nad Gru­bin, di­rek­tor be­o­grad­ske fir­me „Rio Sa­va eks­plo­rejšn”, ćer­ke mul­ti­na­ci­o­nal­ne kom­pa­ni­je „Rio Tin­to”,po­ka­zu­je mi uzor­ke ja­da­ri­ta.

Nje­go­vo ot­kri­će Si-En-En i „Tajms” su 2007. go­di­ne pro­gla­si­li jed­nim od de­set na­uč­nih ot­kri­ća go­di­ne. Raz­log je jed­no­sta­van. Po­ka­za­lo se da ja­da­rit sa­dr­ži he­mij­ski ele­ment li­ti­jum, ključ­ni ma­te­ri­jal za hi­brid­ne i elek­trič­ne auto­mo­bi­le, ko­ji bi mo­gao da do­ve­de do no­vih pro­je­ka­ta vred­nih vi­še od mi­li­jar­du do­la­ra u sle­de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na. Uzor­ci ja­da­ri­ta spa­ko­va­ni su u han­ga­ru „Rio Tin­ta” na dva­de­se­tak me­ta­ra du­gač­kim po­li­ca­ma. Tim ge­o­lo­ga užur­ba­no is­pi­tu­je ko­ma­de ru­de s be­li­ča­stim tač­ka­ma. Ka­da je pre tri go­di­ne mi­ne­ra­log dr Kris Sten­li, u svo­joj lon­don­skoj la­bo­ra­to­ri­ji,pro­u­ča­vao ka­me­nje ko­je mu je po­sla­to iz oko­li­ne Lo­zni­ce, uma­lo ni­je tre­snuo na pod sa sto­li­ce. Ka­men ko­ji je sta­jao pred njim ni­je bio kri­stal­no ze­le­ni, ni­je isi­ja­vao zra­ke po­sle ko­jih Su­per­men iz­gle­da kao tip ko­ji se na­gu­tao le­ko­va za smi­re­nje, ali je bio istog he­mij­skog sa­sta­va kao krip­to­nit. Zar pra­ška­sta ma­te­ri­ja u ko­ma­du ste­ne ko­ju dr­žim pred­sta­vlja taj­no oruž­je iz du­bi­ne sve­te srp­ske ze­mlje, ko­ja mo­že da iz­me­ni mo­der­nu teh­no­lo­gi­ju i obe­smi­sli jed­nu div­nu stri­pov­sku SF baj­ku? Gru­bin se, na­rav­no, is­klju­či­vo ba­vi ovim pr­vim.

– U če­tvr­tak smo po­če­li da ra­di­mo na is­tra­ži­va­nji­ma u okvi­ru stu­di­je pre­di­zvo­dlji­vo­sti za pro­je­kat is­tra­ži­va­nja li­ti­ju­ma i bo­ra u le­ži­štu „Ja­dar“. Stu­di­ja pre­di­zvo­dlji­vo­sti ob­u­hva­ta bu­še­nja, ko­ja pod­ra­zu­me­va­ju ge­o­fi­zič­ka, se­i­zmič­ka i ge­o­mag­net­ska is­tra­ži­va­nja. Ovu stu­di­ju ra­di­mo da bi­smove­ri­fi­ko­va­li re­zer­ve ru­de u le­ži­štu, što će­mo pre­zen­to­va­ti cen­tra­li kom­pa­ni­je i Mi­ni­star­stvu ru­dar­stva i ener­ge­ti­ke Sr­bi­je. Ako su re­zul­ta­ti stu­di­je pre­di­zvo­dlji­vo­sti po­zi­tiv­ne, kom­pa­ni­ja „Rio Tin­to” će iz­ra­di­ti stu­di­ju iz­vo­dlji­vo­sti. Ako i ona bu­de po­zi­tiv­na, do­ne­će se ko­nač­na od­lu­ka o otva­ra­nju rud­ni­ka – ka­že di­rek­tor, s ko­jim obi­la­zim te­ren­ske kan­ce­la­ri­je i ha­lu kom­pa­ni­je.

Do sa­da su otvo­re­ne 42 bu­šo­ti­ne, a ove go­di­ne kom­pa­ni­ja pla­ni­ra da otvo­ri još 12 do 14, u ata­ri­ma se­la Dra­gi­nac, Ja­re­bi­ce i Sla­ti­na.

Gru­bin je op­ti­mi­sta i pre­ma nje­go­vim is­ku­stvi­ma, a on je bio je­dan od če­tvo­ri­ce lju­di iz kom­pa­ni­je ko­ji su 2007. go­di­ne ot­kri­li ja­da­rit i ku­mo­va­li mu, „Rio Tin­to” pla­ni­ra da za ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na ot­poč­ne ru­da­re­nje.

– U skla­du s pro­ce­nje­nom svet­skom tra­žnjom za li­ti­ju­mom, pro­iz­vod­nja bi mo­gla da za­poč­ne 2014. go­di­ne, što se ide­al­no po­kla­pa s pro­sla­vom sto­go­di­šnji­ce slav­ne Cer­ske bit­ke. „Rio Tin­to” bi se sim­bo­lič­no, otva­ra­njem rud­ni­ka, pri­dru­žio obe­le­ža­va­nju ovog zna­čaj­nog da­tu­ma srp­ske isto­ri­je – ot­kri­va Gru­bin. U ata­ri­ma se­la gde se bu­ši, vo­đe­ne su naj­že­šće bit­ke, a ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra da­lje od Dra­gin­ca, u Te­ke­ri­šu, na­la­zi se spo­men-obe­lež­je srp­skim ju­na­ci­ma.

Ka­ko su me­šta­ni ovog mir­nog kra­jo­li­ka ko­men­ta­ri­sa­li iz­ne­nad­nu po­ja­vu dži­po­va i rad­ni­ka na bu­šo­ti­na­ma? Ge­o­log Vla­di­sav Erić za­du­žen je za kri­zni me­nadž­ment „Rio Tin­ta” na lo­ka­lu, jer je upra­vo on pre­go­va­rao sa se­lja­ci­ma ko­ji na ne­ko vre­me iz­najm­lju­ju svo­je nji­ve za bu­šo­ti­ne i is­tra­ži­va­nja.

– Ka­da su nas vi­de­li u dži­po­vi­ma, mi­sli­li su da smo kri­mi­nal­ci. Po­sle su sum­nja­li da od­la­že­mo ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad. Me­đu­tim, ka­da smo po­pri­ča­li s lju­di­ma na sku­po­vi­ma ko­je re­dov­no odr­ža­va­moshva­ti­li su šta ra­di­mo –ka­že Erić. Di­rek­tor Gru­bin sma­tra da je raz­log za ko­o­pe­ra­tiv­nost me­šta­na fer ce­na za na­jam ze­mlje ko­ju im is­pla­ću­je „Rio Tin­to”. On je sve­stan fa­me ko­ja je pra­ti­la ula­zak me­ga­kor­po­ra­ci­je u Sr­bi­ju. Bi­lo je čak mi­šlje­nja struč­nja­ka ko­ja su pod­gre­va­la te­o­ri­je za­ve­re: da su ame­rič­ki špi­jun­ski sa­te­li­ti za­pra­vo ot­kri­li na­la­zi­šta ja­da­ri­ta, da će stran­ci eks­plo­a­ti­sa­ti na­ša rud­na bo­gat­stva, da je na po­mo­lu još jed­na pljač­ka ve­ka…

Gru­bin, me­đu­tim, ka­že da ni­ko u Sr­bi­ji, čak i da to že­li, ne mo­že da pro­da pri­rod­ne re­sur­se jer su ti re­sur­si,pre­ma Usta­vu Sr­bi­je, vla­sni­štvo dr­ža­ve. To kon­kret­no zna­či da uko­li­ko dr­ža­va ustu­pi ne­koj kom­pa­ni­ji pra­vo na is­ko­pa­va­nje pri­rod­nog re­sur­sa, ona to pra­vo mo­že i da odu­zme, ako se utvr­di da je imazlo­u­po­tre­be.

– Ako Ja­dar po­sta­ne rud­nik, to će bi­ti po­slov­na ope­ra­ci­ja svet­ske kla­se– tvr­di Gru­bin.

U ka­fa­ni „Kod Ca­le­ta” u Dra­gin­cu, ne­da­le­ko od bu­šo­ti­ne, Bo­ži­dar Đu­ka­no­vić, po­zna­ti­ji kao Bo­ža Đu­ka, naj­pre je sum­njao da ta­jan­stve­ni lju­di tra­že naf­tu.

– Pri­ča­lo se dane­što cr­no cu­ri iz bu­šo­ti­na. Sad kad zna­mo šta ra­de, sa­mo da nam ko­pa­njem ne is­pre­me­šta­ju se­lo. Ima ide­ja da im pro­da­mo i cen­tar se­la za pet evra, pa da ga ulju­de.

Vla­snik ka­fa­ne Dra­gu­tin Ga­jić, zva­ni Ca­le, osim što oče­ku­je rast za­po­sle­no­sti i pro­me­ta u ka­fa­ni, pred­vi­đa i na­je­zdu tu­ri­sta. Na­i­me, do sa­da se mi­sli­lo da je Su­per­men je­dan je­di­ni i da je ro­đen na dav­no uni­šte­noj pla­ne­ti Krip­ton. Po­sle ot­kri­ća ja­da­ri­ta, iz­ve­sno je da je Su­per­men iz oko­li­ne Lo­zni­ce.

Alek­san­dar Apo­sto­lov­ski

-----------------------------------------------------

Stra­te­gi­ja „Ja­dar”

 
Pro­iz­vo­đa­či li­ti­ju­ma su kon­cen­tri­sa­ni u Ju­žnoj Ame­ri­ci, u rud­ni­ci­ma Či­lea i Ar­gen­ti­ne. Me­đu­tim, sma­tra se da je kon­cen­tra­ci­ja pro­iz­vod­nje ovog mi­ne­ra­la sa­mo u jed­nom de­lu sve­ta ri­zič­na za bu­duć­nost svet­ske auto­mo­bil­ske in­du­stri­je, zbog mo­gu­će po­li­tič­ke ne­sta­bil­no­sti ili ele­men­tar­nih ne­po­go­da, što je po­ka­zao ne­dav­ni ra­zor­ni ze­mljo­tres u Či­leu. Za­to po­zna­va­o­ci ge­o­stra­te­ških i ge­o­lo­ških pri­li­ka na­gla­ša­va­ju zna­čaj le­ži­šta „Ja­dar”. Ja­da­rit je je­din­stven u sve­tu jer po­se­du­je i bor i li­ti­jum. I, po­sto­ji sa­mo u Sr­bi­ji. Tu či­nje­ni­cu ne skri­va ni Gru­bin:

– Cen­tra­la „Rio Tin­ta” s po­seb­nom pa­žnjom po­sma­tra is­tra­ži­va­nja u Sr­bi­ji.

Ovaj mi­ne­ral je i ne­iz­o­stav­ni ma­te­ri­jal u pro­iz­vod­nji mo­bil­nih te­le­fo­na, pre­no­snih ra­ču­na­ra i dru­gih elek­tron­skih ure­đa­ja.

„Rio Tin­to” je na is­tra­ži­va­nja u Ja­dru u po­sled­njih pet ulo­žio vi­še od 10 mi­li­o­na do­la­ra, a ove go­di­ne pla­ni­ra tri mi­li­o­na.


Komentari33
8dd8b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boki...........! .....
Da,da i Ranković je nekad računao geološke rezerve A+B+C u Kalni...............
Boris
Srce mi puca kad citam ovakve tekstove :( Pa ljudi zar niko nevidi da su na vlasti zapadni potroni?? ovdje u norveskoj di zivim drzava ima kontrolu nad svim! od nafte do telekomunikacija! Sto znaci DRZAVNO vlasnistvo i drzavne firme!!! Eto zasto je norveska najbogatija zemlja trenutno! A ovi patroni imaju debele racune po ko zna kuda, clanovi razni masona a vi narode robujte kreditima! Srce mi puca..
Никола
Милица@...шта ли има на КиМ? Е па овако Милице: Само у једном од система рудника олова и цинка Трепча, рудницима Кишница и Ново Брдо, 1990 године било је: - рудних резерви А за 5 година експлоатације - рудних резерви Б за 20 година експлоатације и - рудних резерви Ц за 50 година експлоатације. Геолози знају шта значе резерве А, Б и Ц (А-откривене резерве у експлоатацији, Б-набушена и оконтурена рудна тела и Ц-претпостављена рудна тела). То је само у четири јаме рудника Кишница и Ново Брдо, да не помињемо остале руднике у Трепчином систему. Ако се зна, а зна се да пратећи метали у оловно цинканој руди поменутих рудника (злато, сребро, кадмијум....) исплаћују производњу оносвних метала, олова и цинка, шта онда рећи. Очигледо да овај вајни министар рударсва и енергетике или нема појма о томе (највероватније) или не сме о томе да прича.
Svetozar Maksimović
Karađorđevići su bili vlasnici velikog broja rudnika, a sa drugim rudnicima u vlasništvu stranaca, zarada se delila na pola.
Vojo
U Kini jedan iz kompanije "Rio",Australijanac,osudjen na 10 god zatvora,razlog-mito,hm ,ne bi me cudilo da i ovde nema toga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja